VREMENSKA MAŠINA

MAJKA TEREZA SVETSKE FIZIKE

Fabiola Đanoti (CERN)

Italijanka Fabiola Đanoti prva je žena u šest decenija postojanja CERN-a koja će 2016. sesti u stolicu generalnog direktora. Da li veruje u Boga posle objave „božje čestice”?

 Najpre se u aprilu 2012. ukazala „božja čestica” (Higsov bozon), a na početku novembra 2014. i prva dama svetske fizike. Dva ukazanja za dve i po godine u „kraljici nauka”, malo li je?

Nije, iako Italijanka Fabiola Đanoti (54), nedavno izabrana za prvu ženu generalnog direktora Evropske organizacije za nuklearna istraživanja u proteklih šest decenija, odbija da se izjasni veruje li u Boga ili ne, uprkos tome što potiče iz katoličke porodice. Istrajava u mišljenju da fizika ne može ni da ga potvrdi, ni da ga opovrgne. Ali upornim novinarima ili, možda, bliskim saradnicima nije smetalo da joj nadenu nadimak „Majka Tereza CERN-a”.

Kao da se umešala nevidljiva ruka: fizičarka zadužena da zvanično objavi da je neuhvatljivi begunac, Higsov bozon, napokon dolijao, ova smirena i nasmejana žena, „koja nikada nije povisila glas”, predvodiće najveću armiju fizičara na svetu. I u svojim rukama držaće, možda, ključ koji će nam otključati sve tajne kosmosa. Do sada je vešto baratala samo violinskim.

Stručnjak za čestice

Od osnivanja CERN-a 1954. godine, u čemu je kao jedna od 12 zemalja učestvovala socijalistička Jugoslavija (danas je Srbija pridružena članica), na najvišem položaju smenjivali su se samo muškarci. Čak petnaestorica zaredom!

Nova čelnica biće ustoličena prvog dana januara 2016. u petogodišnje rukovođenje najvećom „katedralom fizike” na svetu, kako su slikovito opisali najznačajniju i najgrandiozniju naučnu laboratoriju, smeštenu stotinu metara pod zemljom nedaleko od Ženeve, na razmeđi Švajcarske i Francuske.

Preostaje da u decembru naimenovanje bude konačno potvrđeno, u šta niko ne sumnja. Uostalom, nakon zasedanja na kojem je glasano za njegovu naslednicu svojom izjavom to je potkrepio sadašnji prvi čovek CERN-a Rolf Hojer.

Fabiola Đanoti je rođena 29. oktobra 1960. u Rimu, smatraju je izvanrednim stručnjakom za fiziku čestica, u kojoj je stekla zvanje doktora nauka na Univerzitetu Milano. Doktorirala je na tumačenju podataka iz ogleda u kojima su se sudarali protoni i antiprotoni, čestice i antičestice.

Protoni  (pozitivno naelektrisani) i neutroni (bez naelektrisanja) nalaze se u atomskom jezgru oko kojeg jure negativno naelektrisani elektroni.

Antičestice i čestice su posle nastanka kosmosa u „Velikom prasku” u deliću vremena bile u brojčanoj ravnoteži, ali su prve vrlo brzo poništene u sudarima s drugima. Sadašnji kosmos sastavljen je, slobodno se može  reći samo od čestica, mada se, s vremena na vreme, naiđe na pokoju zaostalu antičesticu u dalekim prostranstvima. U izuzetno zahtevnim opitima istraživači ih nakratko stvore po nekoliko.

Tri velike strasti

Buduća direktorka uživa veliki ugled među fizičarima, a CERN-u se pridružila još 1987. U međuvremenu je učestvovala u nekolikim  međunarodnim poduhvatima, od kojih je najznačajniji „Atlas”, čiji je koordinator i glasnogovornik postala posle 18 godina predanog rada, saopštivši početkom 2012. da su napokon uočeni uverljivi tragovi neuhvatljive „božje čestice”.

Najveći otkrivač (detektor) čestica ikada sagrađen, od četiri koliko je ukopano pod zemljom, okuplja više od 3.000 istraživača sa 169 univerziteta iz 37 zemalja na pet kontinenata, među kojima su nekolicina iz Srbije.

Po svemu sudeći, to je prevagnulo u glasanju za novog generalnog direktora. Iste godine ušla je u najuži izbor od petoro takmaca za ličnost godine nedeljnika „Tajm” i ovenčana je Specijalnom nagradom  za fundamentalnu fiziku. Članica je italijanske Akademije nauka (Accademia dei Lincei), utemeljene daleke 1603, koja je ubrzo ugašena i posle maltene dva stoleća obnovljena.

Prošle godine ju je magazin „Forbs” uvrstio u 100 najuticajnijih žena sveta, a časopis „Forin polisi” među vodeće svetske mislioce.

Želela je da studira filozofiju, jer je u ranoj mladosti bila zaokupljena krupnim pitanjima proisteklim iz dela grčkih i latinskih filozofa koje je nezasito gutala, ali se naposletku opredelila za fiziku da sama potraži odgovore. Sanjala je da postane balerina, da bude zvezda „Boljšog teatra”. Umesto toga, diplomirala je klavir na Milanskom konzervatorijumu. Uspela je da u svom svakodnevnom životu spoji tri velike strasti: muziku, kuvanje i fiziku. I nikada ništa nije ostavila nedovršenim.

„Sve tri se povinuju veoma jasnim pravilima”, kaže Fabiola Đanoti. „Muzička harmonija utemeljena je na načelima fizike, a u kuvanju sastojke morate veoma tačno izmeriti.”

Stanko Stojiljković

(Izvor Planeta, 2014)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar