МЕЂУ ИЗМЕЂУ

МАШИНЦИ ПРВАЦИ СВЕТА

Победници (МФ)

Душан Бабић, Лазар Поповић, Радован Ђуровић, Ђорђе Трампа и Никола Поповић, студенти Машинског факултета (пројекат „Аурора”),  освојили прво место у првој рунди међународног студентског такмичења Airbus Sloshing Rocket 2019, за идејно решење летелице са резероаром којим се минимизира sloshing ефекат (бућкање).

Ово решење проглашено је најбољим у конкуренцији 50 тимова из целог света. То им је отворило пут у Патрас, у Грчкој, где се у јулу одржава друга рунда овог такмичења на којем ће се оцењивати техничко решење, односно конструкција, долет и време лета, као и цена и начин израде летелице. Организатори такмичења су Airbus i Euroavia – Европско удружење студентских тимова које се баве пројектовањем и израдом летелица.

Главни задатак тима био је да летелицу,
после вертикалног лансирања и њеног
прелаза у безпогонски хоризонтални лет,
што више стабилизују, како би имала
што већи долет и безбедно слетела.

„Аурора” је један од пројеката који се реализује у оквиру „Беоавије” – тима који окупља студенте Машинског и још три факултета Универзитета у Београду. Реч је о аутономној летелици са погоном на воду и састављена је од тела ракете и крила, што омогућава велики долет уз минималну снагу пропулзије (погонске силе). Дужина летелице је 1,5метар, ширина, односно размак крила 2,25 и ограничена је тежином на 5 килограма. На њој се налазе два одвојена резеровара – један за пропулзију, а други за терет, односно sloshing.

Према техничким захтевима такмичења, у резервоару за sloshing, однос воде и ваздуха мора да буде пола-пола и он не сме да буде под притиском. С друге стране, максимална количина воде у резервоару за пропулзију, мора бити иста или мања од количине воде у резервоару за терет.

Летелица (МФ)

Летелица је високо „погођена” sloshing-ом, јер је однос масе летелице и слободне течности 3:1, односно летелица је два-три пута тежа од масе слободне течности. У осталим случајевима, где се овај ефекат јавља, тај проценат је мањи. Главни задатак нашег тима био је да летелицу, после вертикалног лансирања и њеног прелаза у безпогонски хоризонтални лет, што више стабилизују, како би имала што већи долет и безбедно слетела.

Применили су три начина за контролу sloshing-а. На првом месту то је резервоар који су сами дизајнирали и на који су веома поносни. Он је у централном делу цилиндричног облика, а на крајевима елипсоидног. Израђен је од фибергласа и прилагођен трајекторији летелице. Унутар резервоара применили су гумене преграде, што такође доприноси смањењу утицаја бућкања на стабилност летелице. И на крају, увели су активну контролу sloshing-а, односно аутопилот у који су унете вредности у оквиру којих ће се тај ефекат испољавати.

Илустрација (МФ)

Летелица се израђује на самом такмичењу. Учесници имају три дана да је склопе и ставе у функцију. Лансира се три пута узастопце у размаку од пет минута. Аурора је пројектована да буде модуларна, односно лако склопива и расклопива, чиме је наш тим одговорио на још један од захтева организатора.

Иначе, чланови тима су студенти мастер и основних академских студија на Машинском факултету. Душан Бабић, Радован Ђуровић и Никола Поповић су будући мастер инжењери система наоружања, Лазар Поповић је одабрао ваздухопловно инжењерство, а Ђорђе Трампа је њихов млађи колега са основних студија.

(Ивана Субашић, МФ)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар