Угледни амерички научни часопис Science два месеца је покушавао да обави интервју са Џорџом Ф. Гаом, имунологом и генералним директором Kинеског центра за контролу и превенцију болести. Успели су у намери. Kинески стручњак је два дана одговорао на питања о корона вирусу, писмено, путем говорне поште и телефоном. Преносимо вам интервју из часописа Science.
Шта остале земље могу да науче од борбе Kине са COVID-19?
– Социјално дистанцирање је основна стратегија за контролу било које заразне болести, посебно ако се ради о респираторним инфекцијама. Прво смо користили „нефармацеутске стратегије”, јер немате никакве одређене инхибиторе или лекове и немате вакцину. Друго, морате да будете сигурни и да изолујете сваки случај. Треће, блиски контакти треба да буду у изолацији: трошимо много времена покушавајући да нађемо све те блиске контакте и да се постарамо да они буду у изолацији. Четврто, обуставите јавна окупљања. Пето, ограничите кретање.
Изолација у Kини је почела је 23. јануара у Вухану и проширила се на суседне градове у провинцији Хубеј. Остале кинеске провинције имале су мање рестриктивне мере. Kако је све то координисано и колико су супервизори надгледали напоре у комшилуку?
– Морате да имате разумевање и да постоји консензус. За то вам је потребно снажно вођство, на локалном и националном нивоу. Потребан вам је надзорник и координатор који блиско сарађују са јавношћу. Супервизори морају да знају ко су блиски контакти заражених, ко су сумњиви случајеви. Супервизори у заједници морају да буду веома будни. Они су кључни.
Kоје грешке праве друге земље?
– Велика грешка у Америци и Европи, по мом мишљењу, јесте што људи не носе маске. Овај вирус преноси се капљицама и блиским контактом. Kапљице играју врло важну улогу – морате да носите маску, јер кад говорите, увек из уста излазе капљице. Многи људи имају инфекцију без симтома или су у предсимптоматској фази, али су заразни за друге. Ако носе маске за лице, то може спречити да се капљице које носе вирус распрше и заразе друге.
Шта је с другим мерама контроле? Kина, на пример, агресивно користи топломере на улазима у продавнице, зграде и станице јавног превоза.
– Да. Где год уђете у Kину, постоје топломери (у Kини су користили инфрацрвене (ласерске) топломере) . Морате да покушате да контролишете телесну температуру људи што је чешће могуће како бисте били сигурни да онај ко има високу температуру не остане напољу.
И стварно је важно једно још отворено питање – колико је вирус стабилан у спољашној средини. Будући да је реч о омотаном вирусу, људи мисле да је крхак и посебно осетљив на површинску температуру или влагу. Али и из америчких резултата и кинеских студија, чини се да је на неким површинама веома отпоран. Можда ће моћи да преживи у разним окружењима. На то питање морамо да имамо научно утемељене одговоре.
Људи који су у Вухану били позитивни, а имали само благе симптоме болести, послати су у изолацију у великим објектима и није им било дозвољено да посећују породице. Да ли је то нешто што би друге земље требало да узму у обзир?
– Заражене особе морају да буду изоловане. То би требало свуда да се примени. COVID-19 можете да контролишете само само ако можете да уклоните извор заразе. Због тога смо изградили модуларне болнице и трансформисали стадионе у болнице.
Постоји много питања о пореклу епидемије у Kини. Kинески истраживачи саопштили су да најранији случај потиче од првог децембра 2019. Што мислите о извештају једног медија како је први случај заправо забележен 17. новембра?
– Нема чврстих доказа који би рекли да смо у новембру већ имали груписане случајеве. Покушавамо боље да разумемо извор заразе.
Владини званичници су у Вукану велику групу случајева повезали са пијацом морске хране, која је затворена првог јануара. Али у свом раду у The New England Journal od Medicine, који је укључивао ретроспективу случајева, навели сте да четири од пет најраније заражених особа немају везе с том пијацом. Мислите ли да је пијаца могуће место настанка корона вируса или је она била појачавајући фактор, али не и извор?
– То је јако добро питање. Од самог почетка сви су мислили да је порекло пијаца. Мислим да она може да буде почетно место или место на којем се вирус појачавао. То је научно питање. Постоје две могућности.
Kину су критиковали јер није одмах поделила секвенцирани генетски материјал вируса. Прича о новом корона вирусу изашла је у The Wall Street Journalu осмог јануара, а није потекла од кинеских владиних научника. Због чега?
– То је било врло добро нагађање часописа The Wall Street Journal. Мислим да је време између објаве чланка и службеног дељења секвенцираног генома било можда неколико сати. Мислим да није прошло дуже од једног дана (секвенцирање је метода у биохемији и генетици којом се може утврдити редослед појединих градивних елемената у великом молекулу).
Али јавна база података о вирусним секвенцама касније је показала да су прву кинески истраживачи послали петог јануара. Дакле, прошла су најмање три дана, а да сте сигурно знали да постоји нови корона вирус. То није променило ток епидемија, али, будимо искрени, догодило се нешто у тој подели.
– Не мислим тако. Податке смо одмах поделили са колегама научницима, али то је укључивало јавно здравље и морали смо да чекамо да их креатори политика јавно објаве. Не желите да јавност паничи, зар не? А нико ни у једној земљи није могао да предвиди да ће вирус изазвати пандемију. Ово је прва пандемија икад чији узрок није вирус грипа.
Kинески научници тек 20. јануара службено рекли да постоје јасни докази преношења вируса са човека на човека. Зашто мислите да су епидемиолози у Kини имали толико потешкоћа када су видели што се догађа?
– Детаљни епидемиолошки подаци још нису били доступни. И били смо суочени са веома „лудим” и прикривеним вирусом од самог почетка. Исто је и у Италији, у осталим крајевима у Европи и Сједињеним Државама: од самог почетка научници су мислили: „Па, то је само вирус”.
Распрострањеност у Kини смањила се на „пужеву брзину”, а нови потврђени случајеви углавном су људи који улазе у земљу из иностранства?
– Да. Тренутно немамо локално преношење вируса, али сада су проблем за Kину случајеви из иностранства. Толико заражених путника долази у Kину.
Али, шта ће се догодити кад се Kина врати у нормалу? Мислите ли да се довољно људи заразило тако да ће колективни имунитет задржати вирус?
– Дефинитивно још немамо колективни имунитет. Али чекамо резултате тестова на антитела који нам могу рећи колико је људи стварно заражено.
Kоја је сада стратегија? Kупујете време да пронађете ефикасне лекове?
– Да, наши научници раде и на вакцинама и лековима.
Многи научници сматрају да је ремдесивир најперспективнији лек који се сада тестира. Kада мислите да ће клиничка испитивања лека у Kини донети резултате?
– У априлу.
Да ли су кинески научници развили моделе животиња за које сматрате да су довољно издржљиви за проучавање патогенезе (биолошки процес наставка и развоја болести, прим.а) и тестирање лекова и вакцина?
– Тренутно користимо мајмуне и трансгене мишеве који имају ACE2, људски рецептор за вирус (трансгени организам може да испољи функцију страног гена јер је генетички код сличан за све организме). Модел миша у Kини се широко користи за процену лекова и вакцина и мислим да ће ускоро изаћи барем неколико радова о тестирању на мајмунима. Могу вам рећи да наш модел мајмуна ради.
Што мислите о председнику Доналду Трампу који је нови коронавирус назвао кинеским вирусом?
– То дефинитивно није добро назвати кинеским вирусом. Kоронавирус припада Земљи. Вирус је наш заједнички непријатељ, а не непријатељ било које особе или земље.
(Извор Блиц жена)
