RAZGOVORNIK

PRVA SRPKINJA AKADEMIK

600 pregleda
Jelena Vučković

Nišlijka Jelena Vučković je prva žena srpskog roda izabrana u najcenjeniju na svetu američku Nacionalnu akademiju nauka i jedina s tim zvanjem iz Srbije posle slvnog Mihajla Pupina.

Redovna profesorka elektrotehnike na Univerzitetu Stanford (SAD), Jelena Vučković,izabrana je u američku Nacionalnu akademiju nauka. Završila je studije na Elektronskom fakultetu u Nišu i nakon toga školovanje i karijeru nastavila preko okeana. Prva Srpkinja u najcenjenijem učenom društvu na svetu, kaže da joj najnoviji uspeh predstavlja veliku čast, a mladima u Srbiji poručuje da rade na sebi jer samo njihova energija i optimizam mogu da sačuvaju svet.

Nacionalnu akademiju nauka (NAS) osnovao je predsednik Abraham Linkoln 1863. godine s ciljem da bude nezavisan i objektivan savet koji će naciji i svetu pomagati u pitanjima nauke i tehnologije. Od tada je u svoje redove primila oko 500 dobitnika Nobelove nagrade iz raznih oblasti. Od Srba jedini je u članstvo ove Akademije primljen Mihajlo Pupin.

„Prijem u NAS smatra se vrlo prestižnim i za mene je zaista ogromna čast. Saznala da sam primljena pre nekoliko sedmica, i to u sekciji za primenjenu fiziku. Prijem u Nacionalnu akademiju nije zanimanje već samo počasna uloga, ali su članovi često uključeni u pripremu analiza budućnosti njihove naučne oblasti i raznih grana nauke i tehnologije, objašnjava Jelena Vučković.

Jelena Vučković je diplomirala na Elektronskom fakultetu u Nišu 1994. godine, pre toga je završila Gimnaziju Bora Stanković” u istom gradu, koja je u to vreme bila matematička, a osnovnu školu u Paraćinu. Nakon diplomiranja, kratko je bila asistent na katedri za elektroniku na Elektronskom fakultetu, ali je karijeru nastavila van Srbije.

„Mene je interesovalo bavljenje naukom i kao i mnogi ljudi iz moje generacije, prijavila sam se za postdiplomske studije u Americi, gde su se dešavale najzanimljivije stvari u nauci. Primili su me u Kalifornijski institut za tehnologiju (Kaltek),jednu od najboljih škola za elektrotehniku i fiziku. U Americi prijem na doktorske studije iz nauke i tehnike u vodećim školama znači i da dobijete punu stipendiju, odnosno plaćenu školarinu i platu koja pokriva troškove života, tako da možete da se fokusirate na bavljenje naukom i na usavršavanje, naglašavaVučković.

Tamo je počela da se bavi fotonikom i kvantnom optikom, oblašću između elekrotehnike i fizike. Magistrirala je na Kalteku 1997. godine, a potom i doktorirala na istom mestu 2022.

„Odmah posle toga sam otišla na Stanford gde sam postala docent elektrotehnike 2003. godine, i formirala istraživačku grupu za nanofotoniku i kvantnu fotoniku. Konkretno se bavim poluprovodničkim optičkim čipovima za procesiranje informacija, kvantnim procesiranjem informacija i kvantnim računarstvom, što je poslednjih godina postalo popularno. Moj rad je primarno eksperimentalan, a to uz laboratoriju koju sam osnovala na Stanfordu zahteva laboratorije za izradz čipova kakvih nema na svakom univerzitetu. Stanford ima jednu od najboljih laboratorija za proizvodnju čipova, s obzirom da je u srcu Silicijumske doline, podseća Jelena Vučković.

Sada je redovni profesor elektrotehnike i rukovodilac departmana za elektrotehniku, što je jednako zvanju dekana na našim fakultetima. To znači da, osim svoje grupe, koordiniše rad na elektrotehnici sa preko 60 profesora. Njena grupa ima oko 25 studenata, postiplomaca sa elektrotehnike i fizike i postodktoranata na dodatnom usavršavanju, i studenata osnovnih studija zainteresovanih da se bave istraživanjima.

„Moj uspeh je, zaista, isprepletan sa uspehom članova grupe, jer smo mi svi zajedno radili na projektima koje vodim i sa mnogima nastavimo da sarađujemo nakon što završe studije na Stanfordu. Tako da je uz kvalitet laboratorija, kvalitet ljudi u mom timu presudan. I to su zaista najbolji ljudi iz celog sveta koji žele da se bave naukom i koji dođu da rade sa mnom na Stanfordu, ističe naša sagovornica.

Ljudi iz njene grupe sada su na vodećim pozicijama na fakultetima u Americi i Evropi, uključujući Harvard, MIT, Kaltek, Berkli, Tehnički univerzitet u Minhenu, a i menadžerske pozicije u kompanijama poput „Epla i Gugla. Jelena Vučković ističe da je ponosna na sve te ljude, među kojima ima i Srba, a posebno je na uspeh Marine Radulaški koja doktorirala kod nje, a pre toga diplomirala na fizici u Beogradu i sada je profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu.

Jelena Vučković smatra da mladi ljudi u Srbiji mogu da steknu odlično obrazovanje jer i dalje ima dobrih škola i fakulteta. Ističe da je to svuda u svetu zagarantovano i da je to tradicija koju naša zemlja mora da očuva.

„Rad na sebi i svojem obrazovanju je zaista jedna od najbitnijih stvari i za nas same, i za budućnost čovečanstva. To obrazovanje mladima može da otvori mnoga vrata u svetu, od bavljenja naukom do rada u industriji. Iako mi o njima ne čujemo toliko koliko o javnim ličnostima poput sportista, to su ljudi koji Srbiju zaista predstavljaju u celom svetu u najboljem svetlu. Sve je to sada mnogo teže nego ranije, ali ja zaista verujem u mlade ljude, u njihov optimizam i energiju i u to da će sačuvati ovu planetu,poručuje prof. dr Jelena Vučković.

(Jelena Vučković/privatna arhiva)

(Južne vesti)

O autoru

administrator

Ostavite komentar