Језик настаје у различитим деловима мозга, а научници су доказали да су они различито повезани у зависности од матерњег језика.
Kада неко слуша арапски мора да пази да ли је неко изговорио „китаб” (књига) или „катиб” (писац)? Обе речи имају исти корен к-т-б, а то је честа комбинација у арапском. За разлику, неко коме је немачки матерњи мора да пази на структуру реченице. Постоје глаголи чији се префикс изговара на крају реченице – тек тада реченице попримају значење које говорник жели да пренесе. Арапски и немачки се знатно разликују. Научници су себи поставили питање да ли те разлике остављају траг и у мозгу. Одговор су потражили у лајпцишком Институту Макс Планк за когнитивну науку и неуронауке.
Докторандкиња и главна ауторка Суеху Веи је у научном истраживању радила са 47 Арапа и Немацам који нису одрастали двојезично. Сви су само помало говорили енглески. Помоћу магнетне резонантне томографије (МРТ) која скенира мозак у високој резолуцији и показује везе нервних влакана истраживачи су могли да установе који су региони међусобно добро повезани. „Резултат нас је веома изненадио, јер смо мислили да је језик универзалан”, каже научни сарадник на неуропсихологији Института и коаутор истраживања Алфред Анвандер. „Мислили смо да су место у мозгу где се језик прерађује и јачина веза међу можданим регионима независни од тога који је језик у питању.”
Kод људи који су говорили арапски као матерњи језик лева и десна половина мозга биле су јаче повезане. Исто тако и слепоочни режњеви с теменим. Ти делови мозга су надлежни за изговор и значење. Говорник арапског мора да се усредсреди на изговорено и на значење тога што је чуо. Kод особа чији је матерњи језик немачки, открили су снажније везе у левој можданој хемисфери надлежној за граматичку структуру реченице. Зато Немци разумеју без проблема и јако сложене реченице.
„Наше истраживање је донело нова сазнања о томе како се мозак прилагођава когнитивним захтевима – то значи да је структурална мрежа језика прожета матерњим језиком”, објашњава Анвандер. Истраживач наглашава да те разлике не доносе ни предности ни тешкоће: „Повезивање је једноставно друкчије, ни боље ни горе.” Ова сазнања могла би помоћи у лечењу последица можданог удара, међу којима је нарушавање способности говора. За људе који говоре различитим језицима ваља смислити различите терапије ако се зна да је центар за обраду језика другачије конфигурисан. „Биће веома занимљиво када се истраживање прошири на друге језике”, додаје Анвандер. У другом истраживању у овом Институту упоређивали су немачки, енглески и кинески. Још се чека на резултате.
Други корак донеће анализу тога шта се збива у мозгу – када немачки учи особа која говори арапски као матерњи језик. Анвандер сматра да ће бити веома занимљиво установити промене мреже веза приликом учења другог језика. Сазнања би напослетку могла да послуже лакшем учењу страних језика. Научници кажу да је за тако нешто потребно још много истраживања и да се неће ускоро појавити скенер мозга који би израчунао како да појединац најлакше савлада други језик.
(Б92)
