Jezik nastaje u različitim delovima mozga, a naučnici su dokazali da su oni različito povezani u zavisnosti od maternjeg jezika.
Kada neko sluša arapski mora da pazi da li je neko izgovorio „kitab” (knjiga) ili „katib” (pisac)? Obe reči imaju isti koren k-t-b, a to je česta kombinacija u arapskom. Za razliku, neko kome je nemački maternji mora da pazi na strukturu rečenice. Postoje glagoli čiji se prefiks izgovara na kraju rečenice – tek tada rečenice poprimaju značenje koje govornik želi da prenese.Arapski i nemački se znatno razlikuju. Naučnici su sebi postavili pitanje da li te razlike ostavljaju trag i u mozgu. Odgovor su potražili u lajpciškom Institutu Maks Plank za kognitivnu nauku i neuronauke.
Doktorandkinja i glavna autorka Suehu Vei je u naučnom istraživanju radila sa 47 Arapa i Nemacam koji nisu odrastali dvojezično. Svi su samo pomalo govorili engleski. Pomoću magnetne rezonantne tomografije (MRT) koja skenira mozak u visokoj rezoluciji i pokazuje veze nervnih vlakana istraživači su mogli da ustanove koji su regioni međusobno dobro povezani. „Rezultat nas je veoma iznenadio, jer smo mislili da je jezik univerzalan”, kaže naučni saradnik na neuropsihologiji Instituta i koautor istraživanja Alfred Anvander. „Mislili smo da su mesto u mozgu gde se jezik prerađuje i jačina veza među moždanim regionima nezavisni od toga koji je jezik u pitanju.”
Kod ljudi koji su govorili arapski kao maternji jezik leva i desna polovina mozga bile su jače povezane. Isto tako i slepoočni režnjevi s temenim. Ti delovi mozga su nadležni za izgovor i značenje. Govornik arapskog mora da se usredsredi na izgovoreno i na značenje toga što je čuo.Kod osoba čiji je maternji jezik nemački, otkrili su snažnije veze u levoj moždanoj hemisferi nadležnoj za gramatičku strukturu rečenice. Zato Nemci razumeju bez problema i jako složene rečenice.
„Naše istraživanje je donelo nova saznanja o tome kako se mozak prilagođava kognitivnim zahtevima – to znači da je strukturalna mreža jezika prožeta maternjim jezikom”, objašnjava Anvander.Istraživač naglašava da te razlike ne donose ni prednosti ni teškoće: „Povezivanje je jednostavno drukčije, ni bolje ni gore.”Ova saznanja mogla bi pomoći u lečenju posledica moždanog udara, među kojima je narušavanje sposobnosti govora.Za ljude koji govore različitim jezicima valja smisliti različite terapije ako se zna da je centar za obradu jezika drugačije konfigurisan.„Biće veoma zanimljivo kada se istraživanje proširi na druge jezike”, dodaje Anvander.U drugom istraživanju u ovom Institutu upoređivali su nemački, engleski i kineski. Još se čeka na rezultate.
Drugi korak doneće analizu toga šta se zbiva u mozgu – kada nemački uči osoba koja govori arapski kao maternji jezik. Anvander smatra da će biti veoma zanimljivo ustanoviti promene mreže veza prilikom učenja drugog jezika.Saznanja bi naposletku mogla da posluže lakšem učenju stranih jezika. Naučnici kažu da je za tako nešto potrebno još mnogo istraživanja i da se neće uskoro pojaviti skener mozga koji bi izračunao kako da pojedinac najlakše savlada drugi jezik.
(B92)
