Стање данашњег света изазива црне слутње добро познате читаоцима романа „Чаробни брег”. Превише је оних који се самозадовољно тапшу по рамену на скупу у Алпима и занемарују шта се догађа доле у стварном свету, као месечари који не виде огромне препреке на свом путу.
Др Нуријел Рубини
Неколико повезаних мегапретњи угрожава нашу будућност. Неке су већ дуго у настајању, неке су сасвим нове. Ниска стопа инфлација у периоду пре пандемије отворила је пут високим стопама које данас имамо. Секуларна стагнација – дуготрајно ниске стопе раста услед опадања агрегатне тражње – еволуирала је у стагфлацију када су се негативни шокови на страни понуде удружили с ефектима релаксираних монетарних и фискалних политика.
Kаматне стопе су дуго биле ниске – чак и негативне – а сада убрзано расту, подижући цену задуживања, што носи ризик каскадних дужничких криза. Пролази доба хиперглобализације, слободне трговине, премештања производње у друге земље и организације ланаца снабдевања за брзе испоруке робе. Замењује га доба деглобализације, протекционизма, повратка производних погона кући (или бар у пријатељске земље), трговине која се руководи интересима националне безбедности и сведених ланаца снабдевања.
Нове геополитичке претње увећавају ризик избијања нових хладних ратова и оружаних сукоба и убрзавају балканизацију глобалне економије. Ефекти климатских промена су све снажнији и то се догађа брже него што су многи прогнозирали. Вероватно ће и пандемије бити све чешће, снажније и скупље. Пробоји у развоју вештачке интелигенције, машинском учењу, роботици и аутоматизацији прете да продубе неједнакост, произведу трајну технолошку незапосленост и донесу много смртоноснија оружја за вођење неконвенционалних ратова. Сви побројани проблеми јачају отпор демократском капитализму и оснажују популистичке, ауторитарне и милитаристичке екстремисте на левици и десници.
Оно што сам ја назвао мегапретњама неки други аутори су описивали као „поликризу” – термин који је Financial Times недавно прогласио за реч године. Kристалина Георгиева из Међународног монетарног фонда говори о „укрштању више проблема”. Прошле године је упозорила да се светска економија налази пред „вероватно најтежим испитом после Другог светског рата”. Бивши секретар трезора САД, Лери Х. Самерс, изјавио је да се налазимо у најозбиљнијом економској и финансијској кризи после финансијске кризе 2008. У последњем Извештају о глобалним ризицима – објављеном непосредно пред окупљање у Давосу посвећено „сарадњи у фрагментираном свету” – Светски економски форум је упозорио да се налазимо на почетку „јединствене, неизвесне и бурне деценије”.
Без обзира на прихваћену терминологију, јасно је да постоји најшири консензус о томе да улазимо у незапамћени период необично високог нивоа неизвесности. На краћи рок можемо очекивати више нестабилности, нове ризике, интензивније сукобе и нове климатске катастрофе.
У свом роману „Чаробни брег”, објављеном у међуратном периоду, Томас Ман је описао интелектуалну и културну климу – и лудило – пред Први светски рат. Роман који је почео да пише пре избијања рата завршио је тек 1924, што је сигурно одредило коначни облик. Прича се одвија у санаторијуму за који је Ман инспирацију пронашао у хотелу „Шацалп” на једном од висова изнад Давоса, оном истом у коме припадници светске елите данас организују своје забаве.
Ова историјска подударност је више него занимљива. Доба мегапретњи у коме живимо много више личи на трагични тридесетогодишњи период од 1914. до 1945. него на 75 година релативног мира, напретка и просперитета после Другог светског рата. Не смемо заборавити да прва ера глобализације није успела да спречи избијање светског рата 1914. После трагедије светског рата низали су се пандемија (шпански грип), слом берзе 1929, Велика депресија, трговински и валутни ратови, инфлација, хиперинфлација и дефлација, финансијске кризе и банкроти, стопе незапослености преко 20%. Била је то криза која је довела до успона фашизма у Италији, нацизма у Немачкој и милитаризма у Шпанији и Јапану, да би кулминирала Другим светским ратом и холокаустом.
Kолико год да су били страшни догађаји из овог периода, данашње мегапретње су на известан начин страшније. Међуратна генерација није морала да брине о климатским променама, нестајању радних места услед аутоматизације или проблему старења становништва (већина система социјалне заштите још је била у зачетку и већина људи је умирала не дочекавши први пензијски чек). Светски ратови су се водили углавном конвенционалним средствима. Данас би судар великих сила лако могао прерасти у неконвенционалан сукоб, можда и нуклеарну апокалипсу.
Суочени смо не само са најгорим странама кризе из 70-их година 20. века (вишекратни негативни шокови на страни агрегатне понуде), него и са најпогубнијим елементима кризе 2007-8. (опасно висока стопа задужености) и 30-их година 20. века. Нова „геополитичка депресија” увећава изгледе за избијање нових хладних ратова и оружаних сукоба који се могу преклопити и отети контроли.
Kолико ми је познато, нико од учесника скупа у Давосу не пише велики роман о нашем времену мегапретњи. Али стање данашњег света изазива црне слутње добро познате читаоцима Мановог романа. Превише је оних који се самозадовољно тапшу по рамену на скупу у Алпима и занемарују шта се догађа доле у стварном свету, као месечари који не виде огромне препреке на свом путу. Морамо се пробудити пре него што се планина поново затресе.
(Пешчаник)
