Научници упозоравају да је испуштање поменутог гаса постало велика претња клими.
Испуштање метана постало је највећа претња клими на планети, а најновији такав догађај изазван је цурењем руског природног гаса који се допрема гасоводом испод Балтичког мора. Метан је главни састојак природног гаса. Може исцурити у атмосферу из гасовода и бушотина, а за његове емисије у атмосферу криве се и пољопривреда и бацање хране.
Истраживачи упоређују учинке загревања наше планете изазване метаном и угљен-диоксидом током столећа и у том раздобљу први се показао 28 пута штетнијим, а у протеклих 20 година чак 80 пута, према једном новијем истраживању.
Научници све чешће указују да је смањење емисија метана кључно за загревање Земље, које би ваљало ограничити до два Целзијусова степена у односу на прединдустријско доба. Деценијама је струка била усредсређена на угљен-диоксид као најопаснији гас који има учинак „стаклене баште”, а данас се доносиоци одлука окрећу метану као претњи. Због тога је најмање 100 земаља потписало обавезу да се смањи емисија метана за 30 одсто од 2020. до 2030. године.
Занемарена опасност
Метан је десетлећима био, углавном, занемарен, данас научници знају да је као гас „стаклене баште” на кратак рок опаснији иако се у атмосфери задржава десет година, а угљен-диоксид (CO2) вековима. Истраживачи упоређују учинке загревања изазване метаном и угљен-диоксидом током столећа и у том раздобљу први се показао 28 пута штетнијим, а у протеклих 20 година чак 80 пута, према новијем истраживању.
То је важно јер свет је на путу да премаши циљ зацртан Париским споразумом из 2015. о ограничењу глобалног загревања на мање од два Целзијусова степена. „Kад бих знао да имамо 100 година времена да решимо посљедице изазване променом климе, много бих се мање бринуо”, каже Мајк Бернерс-Ли, стручњак за угљенични отисак, и додаје: „А када бисте знали какве нас последице очекују 2050. године, ви бисте вриштали због испуштања метана.”
Студија објављена у септембру показује да су неизбежне појаве, попут отапања ледене коре на Гренланду или арктичког пермафроста, а оне изазивају самообнављање загревања.
Емисије метана двоструко забрињавају јер је свет данас ближи него што се раније мислило „критичној тачки” када ће глобално отопљење постати процес који сам себе перпетуира. Студија објављена у септембру показује да су неизбежне појаве, попут отапања ледене коре на Гренланду или арктичког пермафроста, а оне изазивају самообнављање загревања.
Одакле долази метан
Три петине светских емисија метана последица су људских активности, а остатак су природни извори, примерице мочваре. Од људских активности две трећине метана настаје у сточарству и коришћењем фосилних горива, а велики део преостале трећине долази од разлагања отпада и гајења пиринча, показују подаци Kоалиције за климу и чист ваздух (Цлимате анд Цлеан Аир Цоалитион). Научници су проучавали податке у минулој деценији и шокирани су.
„Свуда где смо истраживали показало се да је испуштање метана веће него што су агенције наводиле”, каже Роберт Џексон, један од аутора студије у вези са забрињавајућим учинцима метана објављене у фебруару. „То се односи на нафтна и гасна поља, одлагалишта отпада и узгој стоке.” Научници могу прецизно да измере износ метана у атмосфери, али је кључно да цладе и стручњаци који одлучују смање те емисије.
Штетнији од угља?
Нафтне кимпаније и нације заузимају се за коришћење природног гаса до потпуног прелаза на обновљиве изворе енергије, позивајући се на следећи аргумент: сагоревање природног гаса испушта упола мање угљеника по киловату у односу на угаљ. Но овај налаз поништава истицање гаса из бушотина, гасовода, компресора и друге инфраструктуре. Цурење метана у тим процесима може за климу „заправо бити штетније од угља”, сматра Сем Абернети, један од аутора студије објављене у фебруару.
Владе, а међу њима и америчка администрација, уводе обавезе да нафтне и гасне компаније морају откривати и санирати та цурења јер су студије показале да управо истицање метана у индустрији ствара велике невоље. Европска унија недавно је подупрла предлог да се неки пројекти утемељени на природном гасу третирају као зелени, што се тумачи као уступак индустрији.
(Индекс)
