Zamisao da čovečanstvo postoji u svojevrsnoj računarskoj simulaciji odskora uselilo se odskora u mnoštvu uticajnih umova.
Ne živimo u „Matriksu”, uzvraćaju naučnici. Zamisao da čovečanstvo postoji u svojevrsnoj računarskoj simulaciji odskora uveliko razglaša Elon Mask, vlasnik „Teslamotorsa”. Takvo viđenje stvarnosti uselilo se odskora u mnoštva uticajnih umova.
Ali nova istraživanja dvojice teoretskih fizičara ukazuju da jednostavno nije moguće napraviti dovoljno veliki moćan kompjuter koji će pokretati toliko masovnu simulaciju. Zohar Ringel i Dmitrij Kovrižin, sa Univerziteta u Oksfordu (Velika Britanija) i Hebrejskog univerziteta u Izraelu, koristili su metod „Monte Karlo” da oponašaju kvantnog sistema. Uočili su, naime, da klasični sistemi i njihova matematika nisu u stanju da održe kvantni sistem s mnoštvom tela – poput kosmosa ispunjenog trilionima mogućnostima.
Čak i da bi se u računaru sačuvale
informacije o nekoliko stotina
elektrona, potrebna je meorija s više
atoma nego što ih postoji u kosmosu.
Simulacije „Monte Karlo” obuhvataju niz računarskih algoritama koji koriste slučajnost da generišu verovatnoću. U fizici se se često upotrebljava za dočaravanje sistema s više varijabli i dimenzija. Zašto su odabrali baš taj postupak?
Nepostojeća stvarnost (Vikipedija)
U najkraćem, da bi pokazali kolika je računska snaga potrebna za modeliranje samo delića stvarnosti – kvantnih pojava u metalima. Tako su dokazali su da je za takvo oponašanje neophodna ogromna računarska snaga i da s proširenjem zahteva na istom zadatku ona eksponencijalno raste. Jednostavno rečeno, proračuni su potvrdili da nema dovoljno čestica u kosmosu da simuliraju čestice u kosmosu!
Čak i da bi se u računaru sačuvale informacije o nekoliko stotina elektrona, potrebna je meorija od više atoma nego što ih postoji u kosmosu, napisali su u članku objavljenim u časopisu „Sajens edvansis”. Ako je rast eksponencijalan ili, drugim rečima, za svaku dodatnu česticu treba udvostručiti broj procesora, memorije i tako redom, takav zadatak postaje neobradljiv!
Pomenuto istraživanje ne uzima u obzir da li bi kvantni računari jednog dana mogli s većim učinkom da pokrenu „Monte Karlo” simulacije približne kosmosu u celini.
I dok su mnogi filozofi i naučnici izuzetno sumnjičavi u vezi s pretpostavkom da je naša stvarnost jednostavno kompjuterska igra, možda tu zamisao nije ni moguće potpuno odbaciti. Nećete imati dokaz da nismo u simulaciji, jer svako dokazivanje koje dobijemo možemo simulirati, smatra Dejvid Čalmers, profesor filozofije na Njujorškom univerzitetu.
Stanislav Ostrovski
