Замисао да човечанство постоји у својеврсној рачунарској симулацији одскора уселило се одскора у мноштву утицајних умова.
Не живимо у „Матриксу”, узвраћају научници. Замисао да човечанство постоји у својеврсној рачунарској симулацији одскора увелико разглаша Елон Маск, власник „Тесламоторса”. Такво виђење стварности уселило се одскора у мноштва утицајних умова.
Али нова истраживања двојице теоретских физичара указују да једноставно није могуће направити довољно велики моћан компјутер који ће покретати толико масовну симулацију. Зохар Рингел и Дмитриј Коврижин, са Универзитета у Оксфорду (Велика Британија) и Хебрејског универзитета у Израелу, користили су метод „Монте Карло” да опонашају квантног система. Уочили су, наиме, да класични системи и њихова математика нису у стању да одрже квантни систем с мноштвом тела – попут космоса испуњеног трилионима могућностима.
Чак и да би се у рачунару сачувале
информације о неколико стотина
електрона, потребна је меорија с више
атома него што их постоји у космосу.
Симулације „Монте Карло” обухватају низ рачунарских алгоритама који користе случајност да генеришу вероватноћу. У физици се се често употребљава за дочаравање система с више варијабли и димензија. Зашто су одабрали баш тај поступак?
Непостојећа стварност (Википедија)
У најкраћем, да би показали колика је рачунска снага потребна за моделирање само делића стварности – квантних појава у металима. Тако су доказали су да је за такво опонашање неопходна огромна рачунарска снага и да с проширењем захтева на истом задатку она експоненцијално расте. Једноставно речено, прорачуни су потврдили да нема довољно честица у космосу да симулирају честице у космосу!
Чак и да би се у рачунару сачувале информације о неколико стотина електрона, потребна је меорија од више атома него што их постоји у космосу, написали су у чланку објављеним у часопису „Сајенс едвансис”. Ако је раст експоненцијалан или, другим речима, за сваку додатну честицу треба удвостручити број процесора, меморије и тако редом, такав задатак постаје необрадљив!
Поменуто истраживање не узима у обзир да ли би квантни рачунари једног дана могли с већим учинком да покрену „Монте Карло” симулације приближне космосу у целини.
И док су многи филозофи и научници изузетно сумњичави у вези с претпоставком да је наша стварност једноставно компјутерска игра, можда ту замисао није ни могуће потпуно одбацити. Нећете имати доказ да нисмо у симулацији, јер свако доказивање које добијемо можемо симулирати, сматра Дејвид Чалмерс, професор филозофије на Њујоршком универзитету.
Станислав Островски
