Ima je takoreći svuda: u okeanima, vazduhu i ljudskom telu.
Od okeanskih dubina do planinskih visova, ljudi zagađuju planetu sićušnim česticama plastike, pa je mikroplastika ušla i u naša tela s neizvesnim posledicama, upozoravaju naučnici.Slike zagađenja plastikom postale su uobičajene: morska kornjača koja se ugušila zbog bačene vrećice za šoping, plastične boce za vodu koje prekrivaju plaže, a svi su već navikli na „veliko tihookeansko ostrvo smeća, monstruoznu gomilu plutajućeg otpada površine tri Francuske, tj. 1,6 miliona kvadratnih kilometera.
Svake se godine proizvedu milioni tona plastike, uglavnom od fosilnih goriva. Kada završi u okolini, plastika se razgrađuje u sve manje i manje delove.
Pomenuto „ostrvo”nalazi se između Kalifornije i Havaja i najveće je od pet okeanskih akumulacioih zona na kojima se zbog vodenih struja nagomilava otpad. Tim područjem pluta 80.000 tona plastike, ukupno sadrži 1,8 biliona predmeta raznih veličina, a 99 posto otpada čini plastika.Svake se godine proizvedu milioni tona plastike, uglavnom od fosilnih goriva. Kada završi u okolini, plastika se razgrađuje u sve manje i manje delove.
„Pre 10 godina nismo mogli ni zamisliti da će biti toliko mnogo mikroplastike, nevidljive ljudskom oku, i da će biti svuda oko nas”, rekao je Žan-Fransoa Giljon, istraživač u Laboratoriji za mikrobiološku okeanografiju u Francuskoj. „I nismo mogli ni pojmiti da ćemo je pronaći u ljudskom tijelu.”Sada, upozorava Giljon, sve više otkrivamo mikroplastiku u ljudskim organima, „uključujući pluća, slezinu, bubrege, čak i posteljici (placenta)”.
Ne treba ni čuditi i da udišemo te čestice koje postoje i u vazduhu, posebno mikrovlakna iz sintetičke odeće. „Znamo da je mikroplastika u vazduhu, znamo da je svuda oko nas”, dodala je Lora Sadofski, sa britanske Medicinske škole u gradu Halu.Njen tim je u plućnom tkivu pronašao polipropilen i PET (polietilen teraftalat), utvrdivši da vlakna dolaze od sintetičkih tkanina.U martu su prvi tragovi PET-a pronađeni i u krvi.
S obzirom na maleni uzorak dobrovoljaca, naučnici smatraju da je prerano donositi zaključke, ali dele bojazan da bi plastika, ako je u krvotoku, mogla dopreti do svih organa. Istraživači su tako 2021. pronašli mikroplastiku i u posteljici, izražavajući „veliku zabrinutost” zbog mogućih posledica na razvoj fetusa.No, zabrinutost nije isto što i dokazani rizik.
„Potencijalno je to veliki problem, ali nemamo naučni dokaz da sa sigurnošću potvrdimo koji su učinci u pitanju, ako ih ima”, naglasio je Bart Kulmans, profesor na Univerzitetu Vageningen.
WWF je 2019. objavio šokantan izveštaj u kojem stoji da ljudi godinama konzumiraju i udišu do pet grama plastike sedmično, dovoljno za izradu bankovne kartice.Kulmans, koji osporava metodologiju i rezultate studije, izračunao je da je sedmična količina bliža zrnu soli, ali da se „tokom životnog veka ipak nakupi”.
Godišnja proizvodnja plastike od fosilnih goriva bi do 2060. Mogla dostići 1,2 milijarde tona, sa otpadom koji premašuje milijardu tona, upozorila je prošlog meseca Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Dok temeljna istraživanja na ljudima tek treba sprovesti, toksično delovanje mikroplastike na životinjama pojačava naše strahove. „Mikroplastika nevidljiva našem oku ima pogubne učinke na sve životinje koje smo proučavali u moru i na kopnu”, naveo je Giljon.On opiminje da mnoštvo hemikalija pronađenih u tim materijalima, uključujući veštačke boje, stabilizatore, nezapaljiva sredstva, mogu štetno delovati na rast, metabolizam, šećer u krvi, krvni pritisak i reproduktivno zdravlje.
Ranije ove godine Ujedinjene nacije su započele rad na donošenju međunarodnog pravno obavezujućeg sporazuma za borbu protiv plastike kao globalne pošasti.Godine 2019. upotrebljeno je 460 miliona tona plastike, dvostruko više nego 20 godina ranije. Manje od 10 odsto je reciklirano.Godišnja proizvodnja plastike od fosilnih goriva bi do 2060. mogla dostići 1,2 milijarde tona, sa otpadom koji premašuje milijardu tona, upozorila je prošlog meseca Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
(Izvor Indeks)
