СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

МИЛЕВИН БРАТ СВЕТИЊА

Породична кућа (Saskafoto)

Са својих 45 година, Милош Марић је 1930. изабран за шефа катедре за хистологију на Универзитету у Саратову. Управо он био је један од првих људи који су успешно створили идентичну копију ћелије и још тада, пре више готово осам деценија, поставио темеље области медицине која се данас зове клонирање.

 Да ли знате ко је био брат Милеве Марић? Име Милеве Марић добро је познато највећем делу српске јавности. Понеко ће још знати да вам каже и да је славна научница рођена 1875. у богатој породици у Тителу у Војводини као најстарија од троје деце. Ипак, о судбини њеног млађег брата Милоша већина људи неће знати да каже апсолутно ништа.

О Милошу Марићу у нашој земљи има мало трагова. Он се помиње у једној реченици „Енциклопедије Новог Сада”, посвећено му је мање поглавље у књизи „Милева и Алберт Ајнштајн”. Недавно се, у друштву сестре и оца, нашао и на информативној табли на кући у Новом Саду у којој је део свог живота провела српска научница Милева Марић Ајнштајн.

 Зато највећи број Срба не зна да је најмлађе дете породице Марић било подједнако, ако не и више, генијално као и најстарије, да је реч о научнику светског гласа који је задужио генерације руских научника, као ни да иза пројекта клонирања стоји управо овај Србин. Марићима су, након две рођене девојчице, умрла два мушка детета, па је Милош, по рођењу 1885. по старом српском обичају, добио очево име.

Милош Марић (Википедија)

Завршио је Српску православну велику гимназију у Новом Саду, а будући да је потицао из имућне породице уписао је 1902. медицину у Kлужу, па наставио усавршавање у Паризу и Швајцарској. Током боравка у Берну Милош је становао код сестре и њеног мужа Алберта и био сведок заједничког научног рада пара Марић-Ајнштајн, али је по завршетку студија, напустио њихов дом и вратио се у Kлуж, где је започео лекарску праксу.

Заробљен у Русији

Милош је ту дочекао избијање Првог светског рата и општу аустроугарску мобилизацију. Доспео је најпре на јужни фронт, где су се водиле борбе против Србије, али је убрзо прекомандован на северни фронт, против Русије. Ту је заробљен али је, након што су Руси чули за његово српско порекло, као и чињеницу да је био лекар, послат у Лефортповску војну болницу у Москви.

Млади српски лекар се ту спријатељио са чувеним револуционаром Белом Kуном. Ово познанство му је фактички дало одрешене руке када су у питању научни експерименти и даље усавршавање. До краја рата остао је као лекар у болници, али се такође бавио проучавањем на катедри хистологије Московског универзитета. Затим је прешао на катедру хистологије Дњепропетровског медицинског института.

Руски генетичари и данас ће вам рећи да је име Милоша Марића у њиховој земљи нека врста научне светиње. Управо он био је један од првих људи који су успешно створили идентичну копију ћелије и још тада, пре више готово осам деценија, поставио темеље области медицине која се данас зове клонирање.

 Ни до данас није разјашњено зашто се доктор Милош Марић по окончању рата није вратио у Србију. Руски извори кажу да је одржавао преписку са сестрама, али та писма нису сачивана. Поуздано се зна да се из рата јавио родитељима 1916. године, затим 1924. и никада после тога. Kако годинама није стизао никакав глас о њему, породица га је прогласила несталим и, вероватно, покојним. А то није могло бити даље од истине. У далекој Русији, доктор Милош Марић из корена је мењао познату медицину и стварао историју.

Клонирао ћелију

Са својих 45 година, Милош Марић је 1930. изабран за шефа катедре за хистологију на Универзитету у Саратову. Пре њега, катедром је руководио чувени научник Б. А. Павлов. Руски генетичари и данас ће вам рећи да је име Милоша Марића у њиховој земљи нека врста научне светиње. Управо он био је један од првих људи који су успешно створили идентичну копију ћелије и још тада, пре више готово осам деценија, поставио темеље области медицине која се данас зове клонирање.

„Упоредо са његовим научним интересовањем у областима митозе и амитозе (индиректне и директне деобе ћелија), др Марић је радио припреме за проучавање нервног система, али је Велики отаџбински рат прекинуо те радове који су публиковани тек после рата и послужили као основа за три докторске дисертације”, записао је руски научник Г. А. Kаболов у Саратову 1986. године.

Марићев пуни научни процват још једном је прекинуо рат. Након што је Хитлер напао Совјетски савез 1941. српски научник је позван у Црвену армију и распоређен на московски фронт, пише Историјски забавник. И тако је судбина хтела да се брат Милеве Марић Ајнштајн, доктор Милош Марић никада не врати у Србију. Изузетно нарушеног здравља преминуо је 1944. године, не дочекавши крај рата. Почива у Саратову, где постоји спомен-соба посвећена нашем генијалном сународнику којег је домовина, ето, заборавила.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар