Излагање током спавања снажно повећава когнитивне функције.
Истраживачи са Универзитета у Калифорнији недавно су доказали да оплемењивање ваздуха мирисима, побољшава когнитивне способности јачањем кључне неуролошке везе између области мозга које се тичу памћења и доношење одлука. Оглед који је укључио 43 мушкарца и жена, од 60 до 85 година, доказује да се когнитивни пад и стања као што је деменција могу успорити распршивањем различитих мириса и у спаваћој соби пре спавања.
Код животиња, на пример, то се показало као добар стимуланс за способност мозга да се адаптира, посебно у тестовима који укључују оне са симптомима сличним неуролошким поремећајима код људи. Није тешко претпоставити да би и људи могли имати користи од излагања комплексним. Физиолошки гледано, наша способност детекције мириса опада пре него што почне опадање когнитивних способности. Губитак овог чула се, такође, доводи у везу с губитком можданих ћелија, што указује на снажну везу између мириса и неуролошке функције.
„Чуло мириса је директно повезано са неуронским мрежама за памћење”, каже неуробиолог Мајкл Јаса. „Сва друга чула прво пролазе кроз таламус. Сви смо искусили колико су моћни мириси у евоцирању успомена, чак и оних од пре много година. Међутим, за разлику од промена вида које третирамо наочарима или слуха слушним апаратом, не постији врста интервенције за губитак мириса.” Да би утврдили да ли се когнитивни пад може спречити оваквом врстом сензорне стимулације, Јаса и сарадници су издвојили групу од 20 испитаника (од 43) и спровели истраживање с различитим природним уљима која садрже мирисе руже, наранџе, еукалиптуса, лимуна, нане, рузмарина и лаванде.
Остатак групе (контролна група) био је изложен је плацебу који је садржао само трагове мириса. Сви учесници, обе групе су морали да користе једно од уља с дифузером за освежавање ваздуха у својим домовима, сваке вечери током шестомесечног периода, смењујући мирисе. Затим је коришћен низ неуропсихолошких тестова за поређење памћења, вербалног учења, планирања и способности пребацивања пажње пре и после шестомесечног тестирања.
Изненађујиће је да постоји јасна разлика од, чак, 226 одсто између одговора оних који су били изложени мирисима и појединаца у контролној групи. Снимци њихових мозгова су, исто тако, открили значајне промене у анатомији повезивања подручја мозга кључна за памћење и размишљање. С обзиром да су сви волонтери били ментално здрави, истраживачи желе да виде да ли резултати важе и за људе који имају дијагнозу одређеног степена когнитивног пада. Ово истраживање је објављено у часопису Frontiers in Science.
(РТ)
