Izlaganje tokom spavanja snažno povećava kognitivne funkcije.
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji nedavno su dokazali da oplemenjivanje vazduha mirisima, poboljšava kognitivne sposobnosti jačanjem ključne neurološke veze između oblasti mozga koje se tiču pamćenja i donošenje odluka. Ogled koji je uključio 43 muškarca i žena, od 60 do 85 godina, dokazuje da se kognitivni pad i stanja kao što je demencija mogu usporiti raspršivanjem različitih mirisa i u spavaćoj sobi pre spavanja.
Kod životinja, na primer, to se pokazalo kao dobar stimulans za sposobnost mozga da se adaptira, posebno u testovima koji uključuju one sa simptomima sličnim neurološkim poremećajima kod ljudi. Nije teško pretpostaviti da bi i ljudi mogli imati koristi od izlaganja kompleksnim.Fiziološki gledano, naša sposobnost detekcije mirisa opada pre nego što počne opadanje kognitivnih sposobnosti.Gubitak ovog čula se, takođe, dovodi u vezu s gubitkom moždanih ćelija, što ukazuje na snažnu vezu između mirisa i neurološke funkcije.
„Čulo mirisa je direktno povezano sa neuronskim mrežama za pamćenje”, kaže neurobiolog Majkl Jasa. „Sva druga čula prvo prolaze kroz talamus. Svi smo iskusili koliko su moćni mirisi u evociranju uspomena, čak i onih od pre mnogo godina. Međutim, za razliku od promena vida koje tretiramo naočarima ili sluha slušnim aparatom, ne postiji vrsta intervencije za gubitak mirisa.”Da bi utvrdili da li se kognitivni pad može sprečiti ovakvom vrstom senzorne stimulacije, Jasa i saradnici su izdvojili grupu od 20 ispitanika (od 43) i sproveli istraživanje s različitim prirodnim uljima koja sadrže mirise ruže, narandže, eukaliptusa, limuna, nane, ruzmarina i lavande.
Ostatak grupe (kontrolna grupa) bio je izložen je placebu koji je sadržao samo tragove mirisa. Svi učesnici, obe grupe su morali da koriste jedno od ulja s difuzerom za osvežavanje vazduha u svojim domovima, svake večeri tokom šestomesečnog perioda, smenjujući mirise.Zatim je korišćen niz neuropsiholoških testova za poređenje pamćenja, verbalnog učenja, planiranja i sposobnosti prebacivanja pažnje pre i posle šestomesečnog testiranja.
Iznenađujiće je da postoji jasna razlika od, čak, 226 odsto između odgovora onih koji su bili izloženi mirisima i pojedinaca u kontrolnoj grupi. Snimci njihovih mozgova su, isto tako, otkrili značajne promene u anatomiji povezivanja područja mozga ključna za pamćenje i razmišljanje.S obzirom da su svi volonteri bili mentalno zdravi, istraživači žele da vide da li rezultati važe i za ljude koji imaju dijagnozu određenog stepena kognitivnog pada. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Frontiers in Science.
(RT)
