Молекули остеопонтина и рецептор CD44 имају кључну улогу у активирању раста длаке, упркос постојању великог броја остарелих или сенесцентних пигментних ћелија.
Међународни тим здравствених стручњака, предвођен научницима са Kалифорнијског универзутета у Ирвајну, открио је механизам којим остареле пигментне ћелије у кожи подстичу раст косе. Студија, објављена недавно у часопису Nature (https://www.nature.com/articles/s41586-023-06172-8) показала је да молекули остеопонтина и рецептор CD44 имају кључну улогу у активирању раста длаке у длакавим мадежима, упркос постојању великог броја остарелих или сенесцентних пигментних ћелија. Откриће противречи увреженом мишљењу да сенесцентне ћелије ометају регенерацију.
Резултати студије могли би постати путоказ за нову генерацију терапија з андрогене алопеције, најчешћи облик прогресивног губитка косе који је наследан, а узрокован је мушким полним хормонима андрогенима што постоје и код жена. Андрогена алопеција обично се наслеђује по женској линији, од мајке која може бити њезин носилац чак и ако сама не пати од губитка косе. То стање укључује поступно стањивање фоликула косе, што доводи до стварања све тањих и краћих власи. Kод мушкараца се често испољава као повлачење линије косе и ћелавост на врху главе, а код жена обично као опште стањивање косе, посебно на врху главе.
„Сенесцентне ћелије обично се сматрају штетним за регенерацију и претпоставља се да подстичу процес старења док се накупљају у ткивима целог тела, но наше истраживање јасно показује да ћелијска сенесценција има позитивну страну.”
Научници су у новој студији идентификовали процес којим сенесцентне меланоцитне ћелије које производе пигмент у кожи подстичу знатан раст косе у мадежима. Мадежи су малформације коже које се огледају у неоплазми на кожи, слузници, конјунктиви и мембрани очију. Састоје се од нагомиланих меланоцита или невус ћелија. Они садрже веома велики број сенесцентних пигментних ћелија, но истраживања су показала да се упркос томе у њима збива врло снажан раст длаке.
„Открили смо да сенесцентне пигментне ћелије производе велике количине специфичне сигналне молекуле назване остеопонтин, који узрокује да успавани и ситни фоликули активирају своје матичне ћелије и покрену снажан раст дугих и густих длака”, рекао је водећи аутор студије Максим Пликус, професор развојне и ћелије биологије на Kалифорнијском универзитету. „Сенесцентне ћелије обично се сматрају штетним за регенерацију и претпоставља се да подстичу процес старења док се накупљају у ткивима целог тела, но наше истраживање јасно показује да ћелијска сенесценција има позитивну страну.”
Шта је сенсценција? Сенесценција или биолошко старење је поступно погоршање функционалних карактеристика у живим организмима. Може се односити на ћелијску сенесценцију или на сенесценцију целог организма. Раст фоликула длаке регулисан је активацијом матичних ћелија. Те ћелије се деле и омогућују фоликулима да циклички стварају нову длаку. Након сваког раста длаке постоји раздобље мировања током којег матичне ћелије фоликула остају неактивне до следећег циклуса.
Нова студија укључивала је експерименте на мишјим моделима с пигментираним мрљама на кожи које су имале хиперактивиране матичне ћелије за стварање длаке. Оне су показивале убрзани раст длаке, врло сличан ономе који је у клиничким опажањима документованим у људским длакавим мадежима на кожи. Детаљнија анализа открила је да сенесцентне ћелије производе велике количине сигналног молекула названог остеопонтин, за који матичне ћелије длаке имају одговарајући молекуларни рецептор назван CD44. Молекуларна интеракција између остеопонтина и CD44 активирала је матичне ћелије длаке, што је у коначном резултирало снажним растом длаке.
Да би потврдили важност улоге остеопонтина и CD44 у овом процесу, научници су спровели тестове на другим мишјим моделима којима су недостајали сви кључни гени за остеопонтин и CD44. Резултати су показали да је код њих раст косе био знатно спорији. Деловање остеопонтина на раст косе такође је потврђено на људским узорцима ћелија мадежа на кожи.
„Наши налази пружају квалитативно нове увиде у однос између сенесцентних ћелија и матичних ћелија ткива и откривају позитивне учинке сенесцентних ћелија на матичне ћелије фоликула длаке”, иујавила је коауторка студије Ћаосије Ванг са Kалифорнијског универзитета, специјалисркиња за развојну и ћелијску биологију. „Kако сазнајемо више, те информације се могу потенцијално употребити за развој нових терапија које циљају својства сенесцентних ћелија и лече широк распон регенеративних поремећаја, укључујући уобичајени губитак косе.” Максим Пликус је истакао да тим, осим остеопонтина и CD44, дубље истражује и друге молекуле у длакавим мадежима на кожи и њихову способност потдсицања раста длаке: „Вероватно ће наше даље истраживање идентификовати додатне снажне активаторе длаке”.
(Индекс)
