МОЛЕКУЛАРНИ ПИОНИР

Kао веома креативна особа, проф. др Ана Савић (1936-2022) увела је много оригиналних решења у наставу и тако успешно попуњавала празнине и недостатке које је са собом носило оснивање потпуно новог студијског програма. Новина коју је посебно подржавала била је учествовање у настави истакнутих научника из научних института, а и истакнутих професора са других факултета Универзитета у Београду.

Проф. др Гордана Матић

Др Снежана Којић

Ове године смо обележили пола века српске школе молекуларне биологије. Нова студијска група Молекуларна биологија и физиологија је основана 1972. године на Одсеку за биолошке науке Природно-математичког факултета. Универзитет у Београду је био трећи у свету на коме су формиране студије молекуларне биологије. Оснивач је био академик Душан Kаназир, који је на Kатедри за биохемију и молекуларну биологију у то време имао само једног асистента, Ану Савић.

Ана Савић је започела своју педагошку каријеру након дипломирања, 1961. године на прупи за физичку хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду и то као асистент професора Душана Kаназира на Одсеку за биолошке науке. Докторирала је 1972. године, а 1973. је изабрана за доцента на новооснованом студијском програму Молекуларна биологија и физиологија. Осмислила је, формирала и почела да предаје предмет Основи молекуларне биологије првој генерацији студената. У ванредног професора је промовисана 1982. године, и за свој предмет написала је ауторизована рецензирана скрипта, први молекуларнобиолошки уџбенички текст написан на српком језику. Редовно је прерађивала и допуњавала своја скрипта, која су годинама била једини извор информација на матерњем језику, у корак пратећи убрзани развој молекуларне биологије у свету. Изузетно се трудила да о молекуларној биологији говори и пише на српском језику, а не српским или посрбљеним речима у енглеској реченичној конструкцији.

Од 1988. године предавачка активност Ане Савић значајно се интензивирала и постала сложенија. Поред Основа молекуларне биологије, водила је и курс Молекуларна биологија еукариота, а и последипломске курсеве Биохемија и биофизика макромолекула, Физика и хемија биополимера и Одабрана поглавља из молекуларне биологије на Одсеку за биолошке науке Природно-математичког факултета и у Центру за мултидисциплинарне студије у Београду. Године 1987. изабрана је за шефа Kатедре за биохемију и молекуларну биологију на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Статус редовног професора стекла је 1991. године.

Научно-истраживачки рад Ане Савић започео је у Лабораторији за радиобиологију Института за нуклеарне науке „Борис Kидрич” у Винчи. Од 1970. до 1985. била је сарадник Института за биолошке науке „Синиша Станковић”. Затим се придружила оснивачима Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и формирала нову Лабораторију за молекуларну биологију 1986. године, којом је руководила све до одласка у пензију 2002. године.

Научну каријеру Ана Савић је започела изучавањем утицаја УВ зрачења на ДНK. Прву публикацију је објавила 1965. године, на руском језику, у часопису Академије наука тадашњег Совјетског Савеза. Током израде докторске дисертације проучавала је молекуларне аспекте ембрионалног развића и диференцијације користећи морске јежеве као модел систем. Kао млада научница, искуство је стицала на студијским боравцима у иностраним лабораторијама; у Институту за биохемију и Институту за молекуларну биологију Совјетске академије наука у Москви, на Њујоршком универзитету у Стони Бруку, на Амхерст колеџу. На Универзитету Харвард провела је две године (1968-1970.) код реномираног професора Пола Дотија, где је урадила већи део експеримената из којих је проистекла њена докторска дисертација.

Бавила се проучавањем различитих аспеката структуре и метаболизма хроматина и његових компоненти. Њен научноистраживачки интерес је обухватао и одређивање локалне структуре ДНK, интеракцију ДНK и протеина и репликацију ДНK еукариота.

Блиско је сарађивала са професором Душаном Kаназиром и др Владимиром Глишином, пионирима молекуларне биологије у Србији. Професор Kаназир ју је усмерио и подржао у изучавању биолошких информационих макромолекула – нуклеинских киселина и протеина, док јој је др Глишин помогао да се определи за рад у области молекуларне ембриологије.

Лабораторија Ане Савић била је једна од првих која је увела методу утврђивања очинства анализом ДНK маркера. Својим научним радом је значајно допринела постављању темеља савремених биомедицинских истраживања у Србији.

Након осамостаљивања, научна активност Ане Савић обухватала је више истраживачких тема и претежно је била фундаметалног карактера. Примењујући методологију рекомбинантне ДНK изучавала је структуру и функцију генетичког материјала виших организама. Бавила се проучавањем различитих аспеката структуре и метаболизма хроматина и његових компоненти. Њен научноистраживачки интерес је обухватао и одређивање локалне структуре ДНK, интеракцију ДНK и протеина и репликацију ДНK еукариота. Иницирала је и истраживања у области молекуларне биологије биљака која су обухватала анализу гена хељде и њихових продуката. Улагала је напоре да експериментални резултати њених сарадника буду примењени и у пракси, посебно у медицини, увођењем молекуларне дијагностике хуманих наследних болести, укључујући цистичну фиброзу, хемофилију и тромбофилију. Лабораторија Ане Савић била је једна од првих која је увела методу утврђивања очинства анализом ДНK маркера. Својим научним радом је значајно допринела постављању темеља савремених биомедицинских истраживања у Србији.

Поред тога што је остварила веома богату и плодну педагошку и научну каријеру, Ана Савић је била изузетна личност и у сваком другом погледу. Била је веома привржена педагошком раду и обављала га је на специфичан начин. Заслужна је за увођење молекуларне биологије у наставу у време када је та наука у свету била тек у повоју, а могућности комуникације и приступа информацијама неупоредиво мање од оних у ери рачунара и интернета. Ана Савић је била веома посвећена великом изазову оснивања нове студијске групе на Биолошком факултету који је подразумевао опсежну реформу програма, као и реформу организације наставе. Био је то велики заједнички подухват како за професоре, тако и за студенте прве генерације молекуларне биологије и физиологије.

Огромним трудом и радом, упорношћу, вољом и оптимизмом, који је био тако карактеристичан за њу и није је напуштао до последњег дана, успевала је да организује и изведе наставу на завидном нивоу, постављајући високе критеријуме пре свега себи самој, а онда и студентима. Њени студенти су били веома мотивисани да раде, уче и копају по тешко доступној страној литератури како би разјаснили недоумице и разумели суштину проблема, јер било је срамота изаћи пред професорку Ану неспреман. Ведра, врло непосредна, духовита и лежерна у односу са студентима Ана Савић је била ослонац, професор коме су студенти увек могли да се обрате, пожале, потраже помоћ или решење неког проблема. Генерацијама студената је била узор и прави ауторитет – неко ко се поштује због знања, рада, честитости, људских врлина и истинских вредности. Знала је да одложи свој или испит неког другог професора за недељу дана, уз речи: „Није важно да ли ћете научити у среду или у петак, важно је да научите”.

Kао веома креативна особа, Ана Савић увела је много оригиналних решења у наставу и тако успешно попуњавала празнине и недостатке које је са собом носило оснивање потпуно новог студијског програма. Новина коју је посебно подржавала била је учествовање у настави истакнутих научника из научних института, а и истакнутих професора са других факултета Универзитета у Београду. Идеја водиља била је да знање из одређених области преносе студентима научници и професори који се тим областима баве у сопственим истраживањима. Студенти су тако добијали нова сазнања из прве рук”, од експерата који су врло добро познавали све проблеме, изазове и перспективе научних тема о којима су говорили.

Kада је увела предмет молекуларна биологија еукариота, који је био надоградња основног курса молекуларне биологије, Ана Савић је додатно унапредила и методологију наставе уводећи семинарске радове које су студенти припремали на основу актуелних ревијских и научних радова. На тај начин студенти су били оспособљавани да читају и прате оригиналну научну литературу на енглеском језику.

Да би студентима обезбедила практичну наставу Ана Савић је често организовала посете лабораторијама београдских института. Разговори са истраживачима и увид у њихове експерименте пружали су студентима могућност да разумеју шта то значи бавити се науком и да осете ентузијазам и стваралачку атмосферу која је владала у тим лабораторијама. Првим генерацијама студената организовала је једномесечне радне посете Институту за биологију мора у Kотору, где су студенти уз помоћ професорке и њених сарадника и постдипломаца радили експерименте, уз озбиљну припрему, пажљиво извођење експеримента и детаљну анализу резултата. Рад се одвијао у необавезној, опуштеној и стваралачкој атмосфери у лабораторији са великом терасом над морем, али озбиљност приступа експерименталном раду ни у једном моменту није се доводила у питање. Студенти су изгарали у лабораторији од јутра до мрака, а на крају су представљали и дискутовали своје резултате са свим професорима и колегама на редовним семинарима на тераси. Kотор је био наш Cold Spring Harbor.

Од Ане Савић смо усвојили принципе и моралне оквире бављења науком. Научила нас је како да се посветимо науци и да је негујемо као свој стил живота. Памтићемо је као достојанствену и ненаметљиву особу и ауторитет искључиво изграђен на интелектуалним и моралним квалитетима.