Фосилни остаци женке изумрлог сродника сисара и њених 38 беба спадају у најубедљивије доказе да се догодила значајна промена у еволуцији сисара, захваљујући којој су високе репродуктивне способности замењене већим мозгом, тврде научници Универзитета Тексаса, који су остатке открили и анализирали.
Животиња, којој су научници дали име
Kayentatherium wellesi, био је цинодонт,
сродник сисара који је живео у доба Јуре,
пре око 185 милиона година.
Ово је изузетно откриће, јер је реч о јединим сачуваним фосилним остацима беба претка сисара за које се зна, те би могло битно да утиче на сазнања о биологији сисара, рекао је за „Лајв сајенс” Грег Вилсон са Универзитета у Вашингтону.
Животиња, којој су научници дали име Kayentatherium wellesi, био је цинодонт, сродник сисара који је живео у доба Јуре, пре око 185 милиона година. Његове бебе су биле два пута веће него било којег данашњег сисара просечне величине, што наводи на закључак да се K. wellesi размножавао као гмизавци.
Иако на том месту нису откривене љуске од јаја, истраживање наводи на закључак да су се бебе вероватно развијале у јајима, или да су се тек излегле када су угинуле. Бебе су имале веома мали мозак, што говори у прилог претпоставци да се сисарима током еволуције повећавао мозак, док су истовремено добијали све мање потомства.
Ове бебе припадају веома важном сегменту у еволуционом стаблу, рекла је руководилац студије Ева Хофман. „Имале су мноштво одлика сличних данашњим сисарима битних за разумевање еволуције сисара”, истакла је она.
Тек неколико милиона година касније сисари су добили већи мозак, на уштрб броја потомака. „Овај фосил нам пружа увид у репродуктивну биологију животиње која још није у потпуности била сисар, односно тренутак када је почела транзиција гмизаваца у сисаре”, закључила је Хофман.
(Извор Танјуг)
