ШАПУТАЊЕ НЕРАВА

МОЗАК НИКАДА НЕ БОЛИ

Илустрација (depositphotos fergregory)

Mозак је најсложенији људски орган. Не само да је задужен за управљање основним животним функцијама, попут дисања, кретања и рада органа, већ је способан и за сложене процесе размишљања, меморије и контроле понашања и емоција.

 Упркос његовој важности, често нисмо ни свесни колико је заиста снажан. Ових пет невероватних података о људском мозгу помоћи ће вам да га боље упознате, преноси „Кликс”. Ваш мозак ради чак и док спавате. Подељен је у режњеве и сваки је одговоран за одређену функцију. Фронтални режањ везан је за когнитивне процесе, попут резоновања, учења, креативности, пажње и контроле мишића који омогућују кретање и говор. Овај део мозга такође нам помаже да будимо сећања и да управљамо осећајима и понашањем.

Постоје два канала којима мозак управља информацијама – сензорни и моторни. Често нисмо свесни да наш мозак непрестано обрађује податке, а то се догађа у делу задуженом за обраду подсвесних информација.

Паријетални режањ задужен је за сензорну и нумеричку обраду, и визуелно-просторну интелигенцију, која је потребна за покрет, опажање дубине и оријентацију. Темпорални режњеви примају звучне информације, укључујући и људски говор, а укључени су и у процес меморије. Окципитални режањ укључен је у визуелну обраду и образовање слике коју бележимо својим очима. Научници могу скенирањем да посматрају који делови мозга су активнији зависно од тога где је повећан доток крви. Повишен ниво кисеоника се допрема у онај део мозга који је у датом тренутку потребан да се изврши нека радња.

 Постоје два канала којима мозак управља информацијама – сензорни и моторни. Често нисмо свесни да наш мозак непрестано обрађује податке, а то се догађа у делу задуженом за обраду подсвесних информација. Мозак у сваком тренутку очитава положај наших мишића и зглобова, иако ми то не примећујемо све док не пожелимо променити положај или нам је неугодно. Моторне информације односе се на својевољне радње, када, на пример, желимо подигнути нешто, и на невољне радње, попут дисања или мишића који покрећу храну кроз гастроинтестинални систем.

Веровали или не, пацијенти су најчешће будни током операције мозга. Када је реч о захвату над деловима мозга задуженим за говор, покрет и вид, пацијент се успављује, а потом буди како би се испитале мождане функције током трајања операције.

 Мождане функције почивају на дотоку кисеоника у крви. Између 15 и 20 посто крви одлази у мозак, док је срце у мировању, зависно од чинилаца попут старости, пола и килаже. У просеку, чак 14 милилитара крви по откуцају из срца се испоручује у мозак одраслог мушкарца. Десна хемисфера мозга управља левом страном тела и обрнуто. Научна истраживања показала су да мождани удар у већини случајева погађа леву хемисферу мозга, наводи Science alert.

Веровали или не, пацијенти су најчешће будни током операције мозга. Када је реч о захвату над деловима мозга задуженим за говор, покрет и вид, пацијент се успављује, а потом буди како би се испитале мождане функције током трајања операције. Изненађујуће је да је операција безболна јер сам мозак не поседује рецепторе бола. Важно је напоменути да је болно зацељење коже, лобање и мождане овојнице. У складу са бројним факторима, пацијенту се може дати локална или општа анестезија при операцији.

Финеас Гејџ (Викимедија)

 Један од првих примера колико повреда мозга утиче на ментални склоп особе јесте Американац по имену Финеас Гејџ из 19. века. Наиме, Гејџ је доживео несрећу на послу када му се метална шипка забила у лобању, оштетивши му фронтални режањ. То га је учинило детињастим, нељубазним и напраситим, те су на темељу његовог случаја научници увидели да оштећење овог дела мозга изазива видне промене нечије личности.

Такође је познато да људи који изгубе вид услед повреде окципиталног режња задржавају функцију такозваног „слепог вида”, што нам говори да се не обрађују све визуелне информације у овом режњу. Неке особе тврде да су чак у стању видети осећаје. Све ово иде у прилог високој повезаности између функција нашег мозга.

(Извор Спутњик)

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

Оставите коментар