ŠAPUTANJE NERAVA

MOZAK NIKADA NE BOLI

Ilustracija (depositphotos fergregory)

Mozak je najsloženiji ljudski organ. Ne samo da je zadužen za upravljanje osnovnim životnim funkcijama, poput disanja, kretanja i rada organa, već je sposoban i za složene procese razmišljanja, memorije i kontrole ponašanja i emocija.

 Uprkos njegovoj važnosti, često nismo ni svesni koliko je zaista snažan. Ovih pet neverovatnih podataka o ljudskom mozgu pomoći će vam da ga bolje upoznate, prenosi „Kliks”. Vaš mozak radi čak i dok spavate. Podeljen je u režnjeve i svaki je odgovoran za određenu funkciju. Frontalni režanj vezan je za kognitivne procese, poput rezonovanja, učenja, kreativnosti, pažnje i kontrole mišića koji omogućuju kretanje i govor. Ovaj deo mozga takođe nam pomaže da budimo sećanja i da upravljamo osećajima i ponašanjem.

Postoje dva kanala kojima mozak upravlja informacijama – senzorni i motorni. Često nismo svesni da naš mozak neprestano obrađuje podatke, a to se događa u delu zaduženom za obradu podsvesnih informacija.

Parijetalni režanj zadužen je za senzornu i numeričku obradu, i vizuelno-prostornu inteligenciju, koja je potrebna za pokret, opažanje dubine i orijentaciju. Temporalni režnjevi primaju zvučne informacije, uključujući i ljudski govor, a uključeni su i u proces memorije. Okcipitalni režanj uključen je u vizuelnu obradu i obrazovanje slike koju beležimo svojim očima. Naučnici mogu skeniranjem da posmatraju koji delovi mozga su aktivniji zavisno od toga gde je povećan dotok krvi. Povišen nivo kiseonika se doprema u onaj deo mozga koji je u datom trenutku potreban da se izvrši neka radnja.

 Postoje dva kanala kojima mozak upravlja informacijama – senzorni i motorni. Često nismo svesni da naš mozak neprestano obrađuje podatke, a to se događa u delu zaduženom za obradu podsvesnih informacija. Mozak u svakom trenutku očitava položaj naših mišića i zglobova, iako mi to ne primećujemo sve dok ne poželimo promeniti položaj ili nam je neugodno. Motorne informacije odnose se na svojevoljne radnje, kada, na primer, želimo podignuti nešto, i na nevoljne radnje, poput disanja ili mišića koji pokreću hranu kroz gastrointestinalni sistem.

Verovali ili ne, pacijenti su najčešće budni tokom operacije mozga. Kada je reč o zahvatu nad delovima mozga zaduženim za govor, pokret i vid, pacijent se uspavljuje, a potom budi kako bi se ispitale moždane funkcije tokom trajanja operacije.

 Moždane funkcije počivaju na dotoku kiseonika u krvi. Između 15 i 20 posto krvi odlazi u mozak, dok je srce u mirovanju, zavisno od činilaca poput starosti, pola i kilaže. U proseku, čak 14 mililitara krvi po otkucaju iz srca se isporučuje u mozak odraslog muškarca. Desna hemisfera mozga upravlja levom stranom tela i obrnuto. Naučna istraživanja pokazala su da moždani udar u većini slučajeva pogađa levu hemisferu mozga, navodi Science alert.

Verovali ili ne, pacijenti su najčešće budni tokom operacije mozga. Kada je reč o zahvatu nad delovima mozga zaduženim za govor, pokret i vid, pacijent se uspavljuje, a potom budi kako bi se ispitale moždane funkcije tokom trajanja operacije. Iznenađujuće je da je operacija bezbolna jer sam mozak ne poseduje receptore bola. Važno je napomenuti da je bolno zaceljenje kože, lobanje i moždane ovojnice. U skladu sa brojnim faktorima, pacijentu se može dati lokalna ili opšta anestezija pri operaciji.

Fineas Gejdž (Vikimedija)

 Jedan od prvih primera koliko povreda mozga utiče na mentalni sklop osobe jeste Amerikanac po imenu Fineas Gejdž iz 19. veka. Naime, Gejdž je doživeo nesreću na poslu kada mu se metalna šipka zabila u lobanju, oštetivši mu frontalni režanj. To ga je učinilo detinjastim, neljubaznim i naprasitim, te su na temelju njegovog slučaja naučnici uvideli da oštećenje ovog dela mozga izaziva vidne promene nečije ličnosti.

Takođe je poznato da ljudi koji izgube vid usled povrede okcipitalnog režnja zadržavaju funkciju takozvanog „slepog vida”, što nam govori da se ne obrađuju sve vizuelne informacije u ovom režnju. Neke osobe tvrde da su čak u stanju videti osećaje. Sve ovo ide u prilog visokoj povezanosti između funkcija našeg mozga.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar