ŠAPUTANJE NERAVA

SVEST I DALJE NEDOKUČIVA

212 pregleda
Ilustracija

Naučna opklada pre dva i po desetleća konačno je razrešena, javljaju u novim brojevima časopisi Nature i Science.

Godine 1998. dvojica mladića, neuronaučnik Kristof Koh i filozof Dejvid Čalmers, seli su u zadimljeni bar u Bremenu, u severnoj Nemačkoj, na partiju razgovora nakon što su dan proveli držeći predavanja na konferenciji posvećenoj svesti. Posle nekoliko pića Koh je predložio opkladu u bocu finog vina da će neko u sledećih 25 godina otkriti specifičan potpis nastanka svesti u mozgu. Čalmers se kladio da se to neće dogoditi. Četvrt veka kasnije, na godišnjem sastanku Udruženja za naučno proučavanje svesti (ASSC) 23. juna 2023. u Njujorku, dvojac se javno saglasio da problem još nije rešen. Pobednik je, dakle, filozof. Za rešenje opklade bila je ključna studija koja je testirala dve vodeće hipoteze o neuralnoj osnovi svesti, čiji su rezultati predstavljeni na konferenciji.

Svest sačinjava sve što osoba doživljava – ono što kuša, čuje, oseća i još mnogo toga. To je ono što daje smisao i vrednost našim životima, rekao je Čalmers. Uprkos ogromnim naporima, 25 godina posle opklade naučnici još ne mogu reći da razumeju kako ljudski mozak stvara svest.Počelo je kao velika filozofska misterija”, kaže Čalmers.No tokom godina to se postupno pretvorilo u ako ne naučnu misteriju, barem u misteriju na koju možemo delimično uticati naučno.

Kristof Koh, iz Alenovog instituta za istraživanje mozga u Sijetlu(SAD), svoju je potragu za neuralnim otiscima svesti započeo osamdestih godina prošlog veka. Od tada ulaže velike napore u identifikovanje dijelova mozga koji su bitni za generisanje osećaja gledanja, slušanja, željenja i slično.U vreme kada je predložio opkladu imao je jake razloge za optimistička predviđanja. Upravo su tada bila ostvarena određena tehnološka dostignuća zbog kojih se otkriće mehanizma svesti činilo gotovo nadohvat ruke.

Funkcionalna magnetna rezonancija (fMRI), koja precizno meri promene u protoku krvi što se javljaju s aktivnostima u mozgu, u to je vreme ušla u mnoge laboratorije.Istovremeno se pojavila optogenetika, koja je naučicima omogućila da stimulišu specifične grupe neurona u mozgovima životinja.Bio sam oduševljen svim tim tehnikama”, podseća Koh, u to vreme mladi docent u Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni.Mislio sam: 25 godina od sada? Nema problema.”

Od 1998. klađenje je ostalo uglavnom zaboravljeno. No, to se promenilo pre nekoliko godina kada ga je ponovo aktualizovao Per Snaprud, naučni novinar iz Stokholma, koji je intervjuisao Čalmersa 1998. Snimak razgovora podsetio je dvojac na opkladu i vino.Koh i Čalmers u međuvremenu su se uključili u veliki projekt koji je trebalo da ubrza poručavanje svesti, a podržala ga je fondacija Templeton World Charity Foundationsa sedištem u Nasauu na Bahamima.Cilj je bio uspostavljanje niza eksperimenata kojima bi se testirale različite suprotstavljene hipoteze o svesti.Ako se predikcije ne pokažu tačnima, to predstavlja ozbiljan izazov za teorije”, objasnio je Čalmers.

Postoje deseci hipoteza u vezi s nastankom svesti, među kojima se ističu dve, nazvane IIT (Integrated Information Theory) i GNWT (Global Network Workspace Theory).Prema IIT-ju, svest je struktura u mozgu formirana određenim tipom neuronske povezanosti koja je aktivna sve dok se događa određeno iskustvo, poput gledanja slike. Smatra se da se ona nalazi u stražnjem korteksu mozga.S druge strane, GNWT sugeriše da svest nastaje kada se informacije emituju u područja mozga putem međusobno povezane neuronske mreže. Prema toj pretpostavci, emisija se događa na početku i na kraju iskustva i uključuje prednji korteks mozga.

GNWT je u početku dobila podršku u eksperimentima u kojima se od učesnika tražilo da prijave trenutak kada postanu svesni nekog podražaja, kao što je slika što se brzo pojavljuje i nestaje na ekranu. U tim studijama snimci mozga pokazali su da se u trenutku pojave percepcije aktivira prednji korteks.No, filozofi i eksperimentalisti su se zapitali jesu li te studije stvarno uhvatile neuronske markere svesti o percepciji ili su samo zabeležile izveštavanje neurona o percepciji.

Naime, poznato je da se u prednjem korteksu odvijaju kognitivni procesi kao što su usmeravanje pažnje i skladištenje informacija u pamćenje, koji učesnicima omogućuju da potvrde da su videli sliku.Stoga su se kao moguće rešenje nametnule studije percepcije bez izveštavanja”, u kojima učesnici pasivno posmatraju slike. Jedna takva popularna studija uključuje tzv. binokularno suparništvo: ako se levom i desnom oku iste osobe prikazuju različite slike, svesna percepcija osobe prebacuje se između očiju. Ti prelazi mogu se pratiti nezavisno od izveštaja ispitanika praćenjem pokreta očiju. Eksperimenti utemeljeni na tom principu otkrili su signale svesti o percepciji u stražnjem delu mozga, u području koje je predviđeno IIT-jem.

Pobornici GNWT-ja, prema kojem se svijest stvara u prednjem delu mozga, uzvratili su na ovo otkriće argumentima prema kojima su takve studije prepune zbunjujućih faktora. Primerice, istakli su da bi učesnici istraživanja mogli biti umorni od gledanja slika na ekranu i stoga prestati posvećivati pažnju slikama i dopustiti da im misli odlutaju na druge zadatke. To je fenomen koji je filozof sa Njujork univerziteta Ned Blok nazvao problem majmuna koji se dosađuje”.

Šest nezavisnih laboratorija konačno je sprovelo eksperimente sučeljavanja dve navedene hipoteze koristeći unapred zacrtani protokol i različite dopunske metode za merenje aktivnosti mozga. No, rezultati koji još nisu prošli recenziju nisu savršeno poduprli nijednu.Science piše da su zagovornici IIT-ja bili spremni proglasiti pobedu.Rezultati potvrđuju opštu tezu IIT-ja da su stražnji kortikalni delovi mozga dovoljni za svest i da ni uključenost [prednjeg korteksa] ni globalno emitovanje nisu nužni”, izjavila je vodeća zagovornica IIT-ja Melani Boli, neurološknja i neuronaučnica sa Univerziteta Viskonsin.

Ali glavni arhitektaGNWT-ja Stanislas Deaene, direktor odseka za kognitivnu neurosliku u INSERM-CEA u Orsou u Francuskoj, smatra da je ova eksperimentalna faza imala ograničenja i da će rezultati drugih testova u suparničkoj saradnji, koji tek treba da budu objavljeni, podržati ulogu prednjeg korteksa koju predviđa GHWT. Dodao je da nova saznanja koja smeštaju svesnu percepciju u stražnji deo mozga predviđaju mnoge pretpostavke i da one ne potvrđuju IIT.

„To nam govori da obe hipoteze treba da bzdz revidirane”, komentisala je Lusija Meloni, neuronaučnica iz Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku u Frankfurtu u Nemačkoj, koja nije suđelovala u istraživanju. „Opseg te revizije malo je drugačiji za svaku od pretpostvaki.Kada je reč o IIT-ju, primetili smo da područja u stražnjem korteksu doista sadrže informacije na trajan način”dodavši da ta spoznaja sugeriše da se posmatrana struktura postulirana hipotezom zapravo opaža. No, istraživači nisu pronašli dokaze o trajnoj sinhronizaciji između različitih područja mozga, kako je to bilo predviđeno pretpostavkom.

Kada je reč o GHWT-ju, naučnici su otkrili da se neki aspekti svesti, ali ne svi, mogu identifikovati u prednjem korteksu. Osim toga, eksperimenti su našli dokaze o emisiji koju predviđaju zagovornici GHWT-ja, no samo na početku iskustva, a ne i na kraju, kako je to bilo predviđeno hipotezom.Dakle, GHWT se u eksperimentu pokazao nešto lošije od IIT-ja.Ipak, to ne znači da je IIT istinit, a da GHWT nije”, naglašava Meloni.To znači da zagovornici ovih pretpostavki treba da preispitaju mehanizme koje su predložili s obzirom na nove spoznaje.

U međuvremenu se na istu temu izvode drugi eksperimenti.U sklopu inicijative fondacije Templeton Kochsprovodi se studija testiranja IIT-ja i GHWT-ja na mozgovima životinja. Dejvid Čalmers istovremeno radi na projektu koji procenjuje dve druge hipoteze o svesti.Što se tiče opklade, Koh je priznao poraz i ponudio bocu madeire” iz 1978. Godine, uz još pet finih portugalskih crvenih vina.Na pitanje da li se upustio u novo klađenje, izjavio je da spreman da udvostruči ulog za sledećih 25 godina.

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar