ŠAPUTANJE NERAVA

ZA UČENJE NE TREBA MOZAK

344 pregleda
Ilustracija

Naime, naučnici su ustanovili da su meduze, uprkos tome što nemaju središnji nervni sistem (odnosno mozak), sposobne učiti iz prošlih iskustava slično kao ljudi, miševi i druge životinje.

Prema novom istraživanju, izgleda da za pamet nije potreban mozak, odnosno da je evolucija nekim svojim kreacijama omogućila da se uspešno snalaze i uče bez centralizovane sive mase. Naime, naučnici su ustanovili da su meduze, uprkos tome što nemaju središnji nervni sistem (odnosno mozak), sposobne učiti iz prošlih iskustava slično kao ljudi, miševi i druge životinje.Uspeli su izdresirati posebnu vrstu malene meduze (Tripedalia cystophora)da uočava i izbegava prepreke, što je bacilo novo svjetlo na evolucione korene učenja i pamćenja i dovelo u pitanje dosadašnju pretpostavku da je za napredno učenje potreban centralizovani mozak.

Mada Tripedalia cystophoranije veća od našeg nokta, ima složen vizuelni sistem koji ju je obdario sa, čak, 24 oka. S obzirom na to da živi u močvarama, koristi svoj vid da bi se migoljila kroz mutnu vodu, zaobišla podvodno korenje mangrova i hvatala plen. Istraživači su tokom eksperimenta pokazali da može naučiti da izbegava prepreke kroz asocijativno učenje, odnosno kroz proces stvaranja mentalnih veza između čulnih stimulacija i ponašanja.

„Iznenađujuće je koliko brzo ove životinje uče, radi se o približno istom tempu kao kod razvijenijih životinja. Izgleda da je i najjednostavniji nervni sistem sposoban za napredno učenje.

Naučnici svrstavaju učenje u dve klase. Pod neasocijativno učenje primerice spada navika. Ako neku životinju nežno dodirnete nekoliko puta, ona će na kraju prestati da uzmiče. Asocijativno učenje je složeniji proces jer zahteva od životinje da poveže razne faktore u svojoj okolini.Klasičan primjer je, piše Scientific American, eksperiment Ivana Pavlova, poznat kao Pavlovljev refleks. Naime, ako pse iznova hranimo nakon zvuka zvona, oni će na kraju sliniti samo kad čuju zvono.

Naučnici do sada nisu mnogo puta zabeežili asocijativno učenje kod jednostavnih životinja kao što su meduze.Kakav to nervni sistem imaju ova vodena bića ako nemaju mozak? Meduze imaju takozvani mrežasti živačni sistem, sastavljen od nervnih ćelija koje su međusobno povezane u mrežu. Kada se meduzi dotakne jedan pipak, ona se cela zgrči jer se podražaj mrežom prenosi celim tijelom.

U toku eksperimenta istraživači su stavili meduze u spremnike obojene s tri različita nivoa kontrasta: crno-belim okomitim prugama visokog kontrasta koje su imitirale korinje drveća; sivo-belim okomitim prugama srednjeg kontrasta koje su predstavljale optičku iluziju udaljenog korenja i sivom bojom bez kontrasta.Meduze su se bez problema snašle u spremištu s crnim i belim prugama, kontrast je bio dovoljno jak da zapravo nikada nisu udarile u zidove. U običnim sivim nisu ništa naučile; udarale su u zidove sve vreme.

No, u sivo-belim prugastim su naučile povezivati dekor s rizikom od sudara.Na početku su plivale blizu sivih pruga i često se s njima sudarale. No, nakon nekih sedam minuta su povećale svoju prosečnu udaljenost od zidova spremnika za nekih 50%. Impresivno, meduze su nakon samo tri do pet sudara uspešno povezale pruge sa preprekom. Ovaj eksperiment je, dakle ,pokazao da ove životinjice mogu učiti iz iskustva putem vizuelnih i mehaničkih podražaja.

Naučnici su, da bi shvatili temeljni proces asocijativnog učenja, zatim izolovali njihove vizuelno-čulne centre za opažanje svetla i gravitacije). Svaki, inače, sadrži po šest očiju i stvara signale koji upravljaju pulsirajućim pokretima meduze. Stacionarnom centru prikazivali su pokretne sive trake da bi oponašali susret životinje sa predmetima. Centar nije reagovaao na svetlo sive trake, tumačeći da se radi o udaljenim predmetima. Međutim, nakon što su istraživači počeli da daju slabe električne simulacije kada su se približavale trake, pomenuta centar je počeo da emituje signale za izbegavanje prepreka.

Ove električne stimulacije oponašale su mehaničke podražaje sudara. Naučnici su naposletku ustanovili da je za asocijativno učenje kod meduza potrebna kombinacija vizuelnih i mehaničkih podražaja i da navedeni centar služi kao centar za učenje. Iznenađujuće je koliko brzo ove životinje uče, radi se o približno istom tempu kao kod razvijenijih životinja. Izgleda da je i najjednostavniji nervni sistem sposoban za napredno učenje”, izjavio je morski biolog Anders Garm sa Univerziteta Kopenhagen u Danskoj, a prenosi Science Daily. Istraživanje Associative learning in the box jellyfish Tripedalia cystophoraobjavljeno je u časopisu Current Biology.

(Ilustracija Pexels)

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar