Pojedini genijalci imali su zanimljiv odnos prema namirnicama.
Pitagora i pasulj: Prema mnogim izvorima, grčki matematičar Pitagora nikada nije jeo, čak nije dozvoljavao ni svojim učenicima da ga jedu i dodiruju! Navodno, verovao je da se u pasulju čuvaju duše preminulih i da je zbog toga odbio da trči preko polja pasulja kada je bio suočen s nepoznatim neprijateljem, što je dovelo do njegove smrti.
Čarls Darvin i meso: Nije samo proučavao egzotične vrste životinja, već ih je povremeno jeo. Kada je studirao na Kembridžu, bio je vođa zanimljivog gastronomskog kluba, čiji bi se članovi sastajali jednom nedeljno da spremaju i jedu meso životinja kao što su sove, jastreb, čaplje… Na raznim putovanjima bi probao meso armadila, iguane i kornjača.
Šiler i trule jabuke: Pisac i filozof je uvek držao kutiju trulih jabuka ispod stola dok je pisao, jer su ga navodno podsećale na selo u kojem je odrastao. Tomas Edison je nudio supu tokom intervjuisanja budućih saradnika – oni koji bi dodali začin, kao što su so ili biber, ne bi dobili posao jer su bili „isuviše probirljivi”.
Dalijev erotski kuvar: Salvador Dali je sedamdesetih godina objavio kulinarsku knjigu, Les Diners de Gala, koja je imala nadrealne, erotske ilustracije različitih vrsta hrane, s nekoliko poglavlja u kojima se objašnjavaju načini pripremanja morskih plodova. Voleo je samo namirnice kojima je mogao razaznati oblik, što znači da nije jeo spanać jer mu forma nije bila dovoljno čvrsta.
Tesla i tečna hrana: „U mojoj ishrani nema tajni, to je pitanje zdravog razuma. Ja gledam na ljudsko telo kao na mašinu i ponašam se prema njemu s poštovanjem kakvo i mašina zaslužuje. Ne možete da očekujete da mašina dobro funkcioniše, a da joj ne obezbeđujete dobro gorivo. U ranoj mladosti sam zaključio da je idealan način da se hrana apsorbuje u vidu fine, skoro tečne forme i to u malim količinama tokom celog radnog dana.”
Hrana (ni)je prioritet: Zabeleženo je da su pojedinci bili vegeterijanci (Da Vinči, Gandi), a mnogi nisu pridavali veliku važnost hrani. Na primer, Mikelanđelo je smatrao da je hrana samo neophodno gorivo i, navodno, kada je radio na velikim slikama, pnekad bi jeo samo jednom dnevno.
Stiv Džobs je verovao da skromna ishrana i preskakanje obroka pomažu kreativnost. Često je jeo bademe i urme, a omiljena namirnica mu je bila i šargarepa. Navodno ih je toliko jeo da bi povremeno dobio narandžastu nijansu tena. S vremena na vremese izglednjivao po sedam dana, jer je smatrao da se nakon toga oseća bolje i snažnije.
Pedeset šoljica kafe: Francuski pisac Onore de Balzak toliko je voleo kafu da je za dan mogao popiti čak pedeset šoljica. „Kafa ti uđe u stomak i odmah počinje nešto da se dešava. Ideje počinju da se pokreću kao bataljoni na polju i tada borba počinje”, napisao je za jedan francuski časopis. Pretpostavlja se da je upravo ljubav prema espresu bila uzrok njegove smrti (uz prekomerno konzumiranje alkohola), u poslednjim mesecima života dobio je hipertrofiju.
Slatka jaja: Omiljeni doručak Alberta Ajnštajna bila su jaja. Voleo je da ih isprži na klasičan način, a zatim zasladi buterom i medom.
(RT Balkan)
