NASA je predstavila izveštaj u kome navodi da nema razloga da se zaključi da su do sada viđeni neidentifikovani leteći objekti bili vanzemaljskog porekla, ali misterija ostaje da intrigira, naročito nakon što su u Meksiku navodno predstavljeni ostaci vanzemaljskih bića.
stck.adobe.com
Mali zeleni izgleda postoje samo u pesmi popularnih đoganijevaca, i to uprkos tome što su se vatrene pristalice teorije da nismo jedina naseljena planeta u ovom univerzumu nadale da će korašnje predstavljanje izveštaja NASA o neidentifikovanim letećim objektima otkriti da u kosmosu – ipak imamo komšije.Na zvanično upoznavanje ćemo morati da sačekamo, jer kao što se očekivalo, u izveštaju je naglašeno da „nema razloga da se zaključi”da su dosad viđeni NLO bili vanzemaljskog porekla.
Iz NASA, uprkos izveštaju da nema dokaza o postojanju NLO, ipak ostavljaju mogućnost da tamo negde možda ima nečega. „Kao što istražujemo nepoznato unutar našeg Mlečnog puta, tako bi trebalo ozbiljno da shvatimo i mogućnost postojanja nepoznate tehnologije koja bi mogla da potiče iz drugih krajeva galaksije. Mnoge naučne misije NASA su, barem delimično, fokusirane na odgovor na pitanje da li postoji život izvan Zemlje. Potraga za znacima vanzemaljske tehnologije je prirodni nastavak tih istraživanja”, ukazali su iz Američke svemirske agencije.
Stanko Stojiljković, međutim, podseća na izjavu nobelovca Enrika Fermija, koji je komentarišući priče o postojanju vanzemaljaca upitao: „Gde su svi oni?”
Priče o letelicama nezemaljskog porekla i „bliskim susretima treće vrste”decenijama se već ispredaju, pa je tako i bivši pilot američke mornarice pre samo dva meseca posvedočio da se susreo sa NLO, ali da vlada umanjuje važnost pretnje koju oni predstavljaju, dok je jedan, isto tako bivši američki obaveštajac ustvrdio da vlast čak krije da u svom posedu ima nekoliko vanezmaljskih vozila.S novim izveštajem NASA sve je to palo u vodu, iako verujući i dalje garantuju da su pre dva dana pred meksičkim Kongresom zaista bili predstavljeni leševi troprstih vanzemaljaca izduženih lobanja.Vanzemaljska bića koja su prikazana, sačinjena su, kako se tvrdi, od više od 30 odsto nepoznatog DNK uzoraka, a pronađena su fosilizirana.
Ima li šanse da je družina iz svemira mogla da nas poseti, i da nam, kao uspomena na taj dolazak, ostanu njihova tela?Sagovornik RT Balkan, nekadašnji urednik naučne rubrike dnevnog lista „Politika” Stanko Stojiljković, nije baš ubeđen da su Meksikanci prikazali nešto dosad neviđeno. „To što su oni pokazali mi neverovatno liči na nas ljude, što kod mene izaziva ogromnu sumnju. Drugi razlog da im ne verujem je to što leševi neodoljivo liče i na vanzemaljce iz naučnofantastičnih filmova. I jedno i drugo govori o tome da mi ljudi nismo u stanju da zamislimo da nešto može da izgleda drugačije od nas. Imamo antropomorfni pogled na svet, odnosno sve drugo zamišljamo po ljudskom obličju, a uz to imamo i antropocentričnu perspektivu da smo mi sve i svja”, ukazuje Stojiljković.
Treći razlog za sumnju našeg sagovornika je i pitanje tajminga – zašto su Meksikanci baš sad izneli „istinu” koju tvrde da su otkrili. Još veća je enigma zašto „otkriće” nije predstavio niko od naučnika, već ni manje ni više nego novinar Haim Mausan, koji je i ranije „otkrivao” vanzemaljce samo što se kasnije ispostavilo, da oni nisu bili ni „v” od vanzemaljaca. „Nije sporna hipoteza da je život moguć u kosmosu jer tamo ima biohemijskih sastojaka od kojih bi život mogao da se začne. Ali, ovakav život kakav mi na Zemlji poznajemo nastao je u strogim fizičko-hemijsko-biološkim uslovima. Neophodna je atmosfera oko te planete, odnosno kiseonik, drugi uslov da ne prodire kosmičko zračenje u velikoj meri. Isto tako bića mogu opstati samo u određenom temperaturnom opsegu. Zasad nema nijednog dokaza o tome”, tvrdi naš sagovornik.
Ostaci izduženih lobanja su i ranije pronalaženi, ali naš sagovornik kaže da je reč o ostacima običnih ljudi s nekim fizičkim anomalijama. „Rodi majka i dvoglavo dete, a da li je to vanzemaljac. Pa nije”, ističe Stojiljković ukazujući da tela predstavljena u Meksiku više podsećaju na dečje ostatke.Čak i ako bi vanzemaljski život na stupnju na kome je čovek danas, uopšte i postojao, naš sagovornik ukazuje da bi on bio „strahovito daleko”. Rastojanja u kosmosu se mere svetlosnim godinama, i kada bi čovek bio u stanju da leti svetlosnom brzinom od jedne do druge galaksije (na kojoj bi možda pronašao „rođake”) trebalo bi mu nekoliko miliona godina.Prilično dug put za čoveka kome je prosečan životni vek sedamdesetak godina.
Uprkos tome što Stojiljkoviću sva ova „okrića” više liče na mitove nego na ozbiljna naučna istraživanja, američka kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe pre dve godine je izvestila da je od 2004. do 2021. godine zabeleženo 144 susreta američkih vojnih pilota i neidentifikovanih letećih objekata koji se ne mogu objasniti, od čega je 80 zabeleženo na više senzora.
Ovakav susret imao je i jedan Jugosloven, nekadašnji komandant 172. puka iz Podgorice, a zatim general pukovnik i komandant RV JNA Zvonko Jurjević. „Neposredno posle novogodišnjih praznika 1975. krenula je serija čudnih događanja na aerodromu u Podgorici. Prilikom izvođenja obuke noćnog letenja, stalno se pojavljivao NLO. Objekat je izgledao kao svetleća kugla koja se kretala i menjala spektar boja, od bele do ljubičaste. Na nebu se ocrtavao kao svetleće telo, izrazito veće od najsvetlije zvezde”, tvrdio je Jurjević za srpske medije.
Stanko Stojiljković, međutim, podseća na izjavu nobelovca Enrika Fermija, koji je komentarišući priče o postojanju vanzemaljaca upitao: „Gde su svi oni?”Šta ako je odgovor tu pred nama?Osamdesetih godina, dakle, Jugoslavija je bila privlačna i vanzemaljcima, a onda su i oni kao i zemaljci krenuli da migriraju naZapad. I sada su tamo, gde ih i dalje viđaju.Što nama i odgovara. Jer ako su, imalo ratoborni kao vanzemaljci iz filmova – za nas je i bolje dok žive svoj američki san.
(Ilustracija Aliaksandr Marko-stock.adobe.com)
(Ana Vuković/RT Balkan)
