Поједини генијалци имали су занимљив однос према намирницама.
Питагора и пасуљ: Према многим изворима, грчки математичар Питагора никада није јео, чак није дозвољавао ни својим ученицима да га једу и додирују! Наводно, веровао је да се у пасуљу чувају душе преминулих и да је због тога одбио да трчи преко поља пасуља када је био суочен с непознатим непријатељем, што је довело до његове смрти.
Чарлс Дарвин и месо: Није само проучавао егзотичне врсте животиња, већ их је повремено јео. Када је студирао на Кембриџу, био је вођа занимљивог гастрономског клуба, чији би се чланови састајали једном недељно да спремају и једу месо животиња као што су сове, јастреб, чапље… На разним путовањима би пробао месо армадила, игуане и корњача.
Шилер и труле јабуке: Писац и филозоф је увек држао кутију трулих јабука испод стола док је писао, јер су га наводно подсећале на село у којем је одрастао. Томас Едисон је нудио супу током интервјуисања будућих сарадника – они који би додали зачин, као што су со или бибер, не би добили посао јер су били „исувише пробирљиви”.
Далијев еротски кувар: Салвадор Дали је седамдесетих година објавио кулинарску књигу, Les Diners de Gala, која је имала надреалне, еротске илустрације различитих врста хране, с неколико поглавља у којима се објашњавају начини припремања морских плодова. Волео је само намирнице којима је могао разазнати облик, што значи да није јео спанаћ јер му форма није била довољно чврста.
Тесла и течна храна: „У мојој исхрани нема тајни, то је питање здравог разума. Ја гледам на људско тело као на машину и понашам се према њему с поштовањем какво и машина заслужује. Не можете да очекујете да машина добро функционише, а да јој не обезбеђујете добро гориво. У раној младости сам закључио да је идеалан начин да се храна апсорбује у виду фине, скоро течне форме и то у малим количинама током целог радног дана.”
Храна (ни)је приоритет: Забележено је да су појединци били вегетеријанци (Да Винчи, Ганди), а многи нису придавали велику важност храни. На пример, Микеланђело је сматрао да је храна само неопходно гориво и, наводно, када је радио на великим сликама, пнекад би јео само једном дневно.
Стив Џобс је веровао да скромна исхрана и прескакање оброка помажу креативност. Често је јео бадеме и урме, а омиљена намирница му је била и шаргарепа. Наводно их је толико јео да би повремено добио наранџасту нијансу тена. С времена на време се изгледњивао по седам дана, јер је сматрао да се након тога осећа боље и снажније.
Педесет шољица кафе: Француски писац Оноре де Балзак толико је волео кафу да је за дан могао попити чак педесет шољица. „Кафа ти уђе у стомак и одмах почиње нешто да се дешава. Идеје почињу да се покрећу као батаљони на пољу и тада борба почиње”, написао је за један француски часопис. Претпоставља се да је управо љубав према еспресу била узрок његове смрти (уз прекомерно конзумирање алкохола), у последњим месецима живота добио је хипертрофију.
Слатка јаја: Омиљени доручак Алберта Ајнштајна била су јаја. Волео је да их испржи на класичан начин, а затим заслади бутером и медом.
(РТ Балкан)
