Наиме, научници су установили да су медузе, упркос томе што немају средишњи нервни систем (односно мозак), способне учити из прошлих искустава слично као људи, мишеви и друге животиње.
Према новом истраживању, изгледа да за памет није потребан мозак, односно да је еволуција неким својим креацијама омогућила да се успешно сналазе и уче без централизоване сиве масе. Наиме, научници су установили да су медузе, упркос томе што немају средишњи нервни систем (односно мозак), способне учити из прошлих искустава слично као људи, мишеви и друге животиње. Успели су издресирати посебну врсту малене медузе (Tripedalia cystophora) да уочава и избегава препреке, што је бацило ново свјетло на еволуционе корене учења и памћења и довело у питање досадашњу претпоставку да је за напредно учење потребан централизовани мозак.
Мада Tripedalia cystophora није већа од нашег нокта, има сложен визуелни систем који ју је обдарио са, чак, 24 ока. С обзиром на то да живи у мочварама, користи свој вид да би се мигољила кроз мутну воду, заобишла подводно корење мангрова и хватала плен. Истраживачи су током експеримента показали да може научити да избегава препреке кроз асоцијативно учење, односно кроз процес стварања менталних веза између чулних стимулација и понашања.
„Изненађујуће је колико брзо ове животиње уче, ради се о приближно истом темпу као код развијенијих животиња. Изгледа да је и најједноставнији нервни систем способан за напредно учење.”
Научници сврставају учење у две класе. Под неасоцијативно учење примерице спада навика. Ако неку животињу нежно додирнете неколико пута, она ће на крају престати да узмиче. Асоцијативно учење је сложенији процес јер захтева од животиње да повеже разне факторе у својој околини. Kласичан примјер је, пише Scientific American, експеримент Ивана Павлова, познат као Павловљев рефлекс. Наиме, ако псе изнова хранимо након звука звона, они ће на крају слинити само кад чују звоно.
Научници до сада нису много пута забеежили асоцијативно учење код једноставних животиња као што су медузе. Kакав то нервни систем имају ова водена бића ако немају мозак? Медузе имају такозвани мрежасти живачни систем, састављен од нервних ћелија које су међусобно повезане у мрежу. Kада се медузи дотакне један пипак, она се цела згрчи јер се подражај мрежом преноси целим тијелом.
У току експеримента истраживачи су ставили медузе у спремнике обојене с три различита нивоа контраста: црно-белим окомитим пругама високог контраста које су имитирале кориње дрвећа; сиво-белим окомитим пругама средњег контраста које су представљале оптичку илузију удаљеног корења и сивом бојом без контраста. Медузе су се без проблема снашле у спремишту с црним и белим пругама, контраст је био довољно јак да заправо никада нису удариле у зидове. У обичним сивим нису ништа научиле; ударале су у зидове све време.
Но, у сиво-белим пругастим су научиле повезивати декор с ризиком од судара. На почетку су пливале близу сивих пруга и често се с њима сударале. Но, након неких седам минута су повећале своју просечну удаљеност од зидова спремника за неких 50%. Импресивно, медузе су након само три до пет судара успешно повезале пруге са препреком. Овај експеримент је, дакле ,показао да ове животињице могу учити из искуства путем визуелних и механичких подражаја.
Научници су, да би схватили темељни процес асоцијативног учења, затим изоловали њихове визуелно-чулне центре за опажање светла и гравитације). Сваки, иначе, садржи по шест очију и ствара сигнале који управљају пулсирајућим покретима медузе. Стационарном центру приказивали су покретне сиве траке да би опонашали сусрет животиње са предметима. Центар није реаговаао на светло сиве траке, тумачећи да се ради о удаљеним предметима. Међутим, након што су истраживачи почели да дају слабе електричне симулације када су се приближавале траке, поменута центар је почео да емитује сигнале за избегавање препрека.
Ове електричне стимулације опонашале су механичке подражаје судара. Научници су напослетку установили да је за асоцијативно учење код медуза потребна комбинација визуелних и механичких подражаја и да наведени центар служи као центар за учење. „Изненађујуће је колико брзо ове животиње уче, ради се о приближно истом темпу као код развијенијих животиња. Изгледа да је и најједноставнији нервни систем способан за напредно учење”, изјавио је морски биолог Андерс Гарм са Универзитета Kопенхаген у Данској, а преноси Science Daily. Истраживање Associative learning in the box jellyfish Tripedalia cystophora објављено је у часопису Current Biology.
(Илустрација Pexels)
(Индекс)
