ŠAPUTANJE NERAVA

SMEH NASTAO IZ DAHTANJA

234 pregleda
Pixabay

Bez obzira da li se samo kikoćete ili glasno smejete, smeh je ujedno i lični potpis po kojem vas ljudi prepoznaju. Smeh ima moć da aktivira naša osećanja, ali i da olakša svakodnevicu. Mnoge studije, čak, pokazuju da nam on može poboljšati zdravlje. Zašto se uopšte smejemo? 

Nauka kaže da se odrasli manje smeju, verovatno zato što se manje igraju, a smeh je povezan sa igrom.Smeh je deo univerzalnog ljudskog rečnika. Svi pripadnici ljudske vrste to razumeju, bez obzira na maternji jezik, a ne moramo da učimo da ga govorimo. Ljudi iz svih kultura se smeju, iako se možemo smejati različitim stvarima. Rođeni smo sa sposobnošću da se smejemo, a to činimo potpuno nesvesno, zato je teško smejati se na komandu ili lažirati osmeh. Ljudi počinju da se smeju već nakon trećeg meseca života, čak i pre nego što mogu da govore. Ovo važi i za bebe koje su gluve ili slepe. Smeh, kao i plač, način je da dete prfeverbalno komunicira s majkom i drugim starateljima. Zašto se smejemo? Pitanje koje je intrigiralo ljude kroz vekove inspirisalo je brojne naučnike, a ostalo bez jednostavnog odgovora.

Smejanje retko prekida rečeničnu strukturu govora, ljudi se smeju samo u pauzama kada bi možda kašljali ili disali. Baš zbog toga naučnici smatraju da je on evoluirao iz zadihanosti u kojoj su se našli preci primata. Ako se golicaju šimpanze ili gorile, one dahću i to je zapravo zvuk majmunskog smeha.A u njemu leži koren ljudskog smejanja, jer i majmuni reaguju u istim uslovima u kojima se smeju i ljudi, poput golicanja, u grubljoj igri i u jurenju. Kada se smejemo, često nesvesno govorimo da smo spremni za igru. Dakle, smeh ima funkciju povezivanja pojedinaca u grupi.

Prema tumačenju sa Klinike Mejo”, smeh ima i mnogo koristi za fizičko zdravlje jer može povećati unos kiseonika, a to zauzvrat stimuliše srce, pluća i mišiće. Smejanje oslobađa endorfine, hormone koji čine da se čovek dobro oseća, čak može ublažiti bol i stres. Isto tako, smejanje grohotom može da pojača odgovor našeg imunološkog sistema oslobađanjem neuropeptida koji smanjuju stres i bolest.

Niko zapravo nije izbrojao koliko se ljudi različitog uzrasta smeju, ali se verovatno najviše smeju mala deca u dobi od 5 i 6 godina. Nauka kaže da se odrasli manje smeju, verovatno zato što se manje igraju, a smeh je povezan sa igrom. Bez obzira na kulturu, jezik ili geografsko poreklo, smeh je univerzalni jezik radosti koji nas povezuje.Da bi saznali kada i zašto se ljudi smeju, istraživači su 10 godina proučavali preko 2.000 slučajeva smejanja kod ljudi. Otkriveno je da većina osmeha ne prati šale, već izjave poput Dobro jutro, kako ste?” ili Kako si prošao na prijemnom ispitu?” Zapravo, svi se smeškamo u ovim trenucima, jer mozak donosi odluku umesto nas. Ovi radoznali smešci su komadići društvenog lepka”koji povezuju ljude.

Smeh ima društvenu funkciju, predstavlja način da signaliziramo drugoj osobi da želimo da se povežemo s njom. U studiji hiljada primera smeha otkriveno je da će se govornici u razgovoru nasmejati 46 odsto više od slušalaca.Takođe je 30 puta veća verovatnoća da ćemo se smejati u grupi. Utvrđeno je da će deca uzrasta od 2 do 4 godine pokazati osam puta veću verovatnoću da se smeju crtanom filmu kada ga gledaju s drugim detetom, iako je isto tako verovatno da će reći da je crtani smešan bez obzira da li su sama ili ne.

(Pixabay)

Sa stanovišta evolucije, ovaj signal povezanosti verovatno ima važnu ulogu u opstanku. Kada sretnemo stranca želimo da znamo kakve su mu namere i koga sve poznaje. Ovaj fenomen je ispitivala studija sa 966 učesnika, kojima su naučnici puštali kratke zvučne zapise parova koji su se zajedno smejali. U jednom slučaju to su bili bliski prijatelji, u drugom stranci. Učesnici u studiji su zamoljeni da slušaju istovremeni smeh ovih različitih grupa i utvrde njihov nivo prijateljstva. Koristeći samo zvuk kao pokazatelj, mogli su pouzdano da razlikuju ljude koji su se tek upoznali, od onih koji su dugogodišnji prijatelji. Ovi rezultati sugerišu ne samo na vezu pravog smeha i prijateljstva, već i da nikoga ne zavaravamo kada se pretvaramo da se nasmejemo šali druge osobe.

Druga pretpostavka kaže da smeh može biti zamena za čin negovanja druge osobe. Nega drugog je ponašanje koje se sreće kod primata i velikodušan je i jednostran čin. S obzirom da zahteva poverenje i ulaganje vremena, on povezuje pojednice kao prijatelje.Kako su ljudske zajednice postajale sve veće, nismo mogli svi da idemo unaokolo i da negujemo jedni druge da bismo uspostavili veze. Zato smo ovo ponašanje zamenili prijateljskim osmehom. Za razliku od negovanja, smeh je moguće imati u većoj grupi i stvoriti njime utisak neposrednosti. Kada se iskreno smejemo, signaliziramo da nam je udobno i da se osećamo kao da pripadamo.

Smeh je društven i zarazan. Međutim, on može biti i negativan, a to se vidi u razlici između smejati se sa” i smejati se nekome/nečemu”. Ljudi koji se smeju drugima, možda pokušavaju da ih nateraju da se prilagode ili ih izbacuju iz grupe.Vrlo malo su poznazti specifični moždani mehanizmi odgovorni za smeh. Zna se da smeh izaziva mnoge senzacije i misli i da aktivira mnoge delove tela. Kada se smejemo, menjamo izraze lica i ispuštamo zvuke, aktiviramo mišiće ruku, nogu i trupa. I modifikujemo naš obrazac disanja.

Prema tumačenju sa Klinike Mejo”, smeh ima i mnogo koristi za fizičko zdravlje jer može povećati unos kiseonika, a to zauzvrat stimuliše srce, pluća i mišiće. Smejanje oslobađa endorfine, hormone koji čine da se čovek dobro oseća, čak može ublažiti bol i stres. Isto tako smejanje grohotom može da pojača odgovor našeg imunološkog sistema oslobađanjem neuropeptida koji smanjuju stres i bolest.Dakle, smeh signalizira saradnju, ključni aspekt ljudskog opstanka, i poboljšava zdravlje. 

Smeh pruža moćne, necenzurisane uvide u naše nesvesno. Kada se smejemo, menjamo izraze lica i pravimo zvuke. U toku bučnog smeha uključeni su mišići ruku, nogu i trupa. Smeh, takođe, zahteva promenu našeg obrasca disanja. Znamo, isto tako, da je smeh poruka koju šaljemo drugima.Naučne studije potvrđuju da je smeh zarazan na isti način kao zevanje. Razlog zašto se osmehujemo kada vidimo da se drugi smeje, osim što je jedan od načina društvenog povezivanja, jeste znak pokazivanja naklonosti i zajedničke radosti. Društvene veze su toliko složene za ljudsku vrstu da ponekad i ne shvatamo da se koristimo smeh kao način da se povežemo s drugima.

A zašto neki ljudi plaču kada se smeju? Baš kao i smeh, suze koje ispuštamo kada se smejemo su nekontrolisane. Ovaj odgovor je posebno interesantan, jer se na smeh gleda kao na izraz pozitivne emocije, a na plač kao na izraz tuge. Nauka još nema jasan odgovor zašto neki ljudi plaču kada se smeju. Jedna hipoteza je da ljudi luče suze kada se osećaju bespomoćno, ali to još nije dokazano. 

(RT)

O autoru

administrator

Ostavite komentar