Naučnici su u novom istraživanju, koje je analiziralo klimatske podatke i ljudske ostatke u razdoblju od 50.000 godina, otkrili vezu između pređašnjih klimatskih promena i smanjenja veličine ljudskog mozga. „S obzirom na nedavne trendove globalnog zagrevanja, od velike je važnosti istražiti i razumeti uticaj klimatskih promjena na veličinu ljudskog mozga i na ljudsko ponašanje”, piše u studiji kognitivni naučnik Džef Morgan Stibel iz Prirodnjačkog muzeja u Kaliforniji.
Istražovači su posmatrali kako se veličina mozga 298 primeraka promenila u minulih 50.000 godina i u kakvoj su relaciji te promene s podacima o globalnoj temperaturi, vlažnosti i količini padavina. Primijetili su da se prilikom porasta globalne temperature znatno smanjila prosečna veličina mozga. Stibel i saradnici analizirali su podatke o veličini lobanje iz deset odvojenih istraživanja, što se odnosilo na ukupno 373 merenja iz 298 ljudskih kostiju u rasponu od 50.000 godina. U procene je uključio veličine tela koje su prilagođene zemljopisnom području i polu, piše Science Alert.
Ostaci su razvrstani u četiri grupe na temelju razdoblja u kojem su ljudi živeli: ostaci stari 100 godina, 5.000 godina, 10.000 godina i 15.000 godina. Zatim je uporedio veličinu mozgova s četiri klimatska istraživanja, uključujući temperaturne podatke iz Evropskog projekta za iskopavanje leda na Antarktilu (EPICA), ledenog jezgra C. Prilikom analize potonjih nalaza dobili su tačna merenja površinske temperature za više od 800.000 godina. U proteklih 50.000 dogodio se poslednji glacijalni maksimum, koji je uzrokovao da prosečne temperature budu niže do kraja kasnog pleistocena. Zatim su u holocenu one porasle, što nas je dovelo do današnjih dana.
Proučavanje je obelodanilo opšti obrazac promene veličine mozga kod ljudi, koji je korelisao s klimatskim promenama – s porastom ili smanjenjem temperatura. Uočeno je da se ljudima za vreme zagrevanja u holocenu prosečna veličina mozga smanjila za više od 10,7 posto. „Izgleda da se promene veličine mozga događaju hiljadama godina nakon klimatskih promena”, objašnjava Stibel. Ovaj evolucioni obrazac dogodio se u relativno kratkom razdoblju, u rasponu od 5.000 do 17.000 godina, a trendovi ukazuju da bi trenutno globalno zagrevanje moglo imati štetne učinke na ljudske kognitivne sposobnosti.
„Čak i neznatno smanjenje veličine mozga današnjih ljudi moglo bi značajno uticati na našu fiziologiju, i to na načine koji su nam sada neshvatljivi”, navodi Stibel u istraživanju. Analiza je pokazala da su vlaga i količina padavina takođe uticali na veličinu mozga. Iako je temperatura značajniji činilac, otkrivena je slaba korelacija između sušnih razdoblja i malo veće zapremine mozga. I dalje postoje pitanja šta tačno uzrokuje ove varijacije. Rezultati pokazuju da su klimatske promene povezane s razlikama u veličini, ali izgleda da klima ne objašnjava sve evolucione varijacije.
Prema Stibelu, promenama u veličini mozga mogli bi pridoneti i činioci ekosistema:„Rezultati ukazuju da klimatske promene predviđaju veličinu ljudskog mozga, a određene evolucione mene u njemu mogu biti odgovor na stres okoline”. Istraživanje Climate Change Influences Brain Size in Humansobjavljeno je u časopisu Brain, Behavior and Evolution.
(Indkes)
