Научници су у новом истраживању, које је анализирало климатске податке и људске остатке у раздобљу од 50.000 година, открили везу између пређашњих климатских промена и смањења величине људског мозга. „С обзиром на недавне трендове глобалног загревања, од велике је важности истражити и разумети утицај климатских промјена на величину људског мозга и на људско понашање”, пише у студији когнитивни научник Џеф Морган Стибел из Природњачког музеја у Kалифорнији.
Истражовачи су посматрали како се величина мозга 298 примерака променила у минулих 50.000 година и у каквој су релацији те промене с подацима о глобалној температури, влажности и количини падавина. Примијетили су да се приликом пораста глобалне температуре знатно смањила просечна величина мозга. Стибел и сарадници анализирали су податке о величини лобање из десет одвојених истраживања, што се односило на укупно 373 мерења из 298 људских костију у распону од 50.000 година. У процене је укључио величине тела које су прилагођене земљописном подручју и полу, пише Science Alert.
Остаци су разврстани у четири групе на темељу раздобља у којем су људи живели: остаци стари 100 година, 5.000 година, 10.000 година и 15.000 година. Затим је упоредио величину мозгова с четири климатска истраживања, укључујући температурне податке из Европског пројекта за ископавање леда на Антарктилу (EPICA), леденог језгра C. Приликом анализе потоњих налаза добили су тачна мерења површинске температуре за више од 800.000 година. У протеклих 50.000 догодио се последњи глацијални максимум, који је узроковао да просечне температуре буду ниже до краја касног плеистоцена. Затим су у холоцену оне порасле, што нас је довело до данашњих дана.
Проучавање је обелоданило општи образац промене величине мозга код људи, који је корелисао с климатским променама – с порастом или смањењем температура. Уочено је да се људима за време загревања у холоцену просечна величина мозга смањила за више од 10,7 посто. „Изгледа да се промене величине мозга догађају хиљадама година након климатских промена”, објашњава Стибел. Овај еволуциони образац догодио се у релативно кратком раздобљу, у распону од 5.000 до 17.000 година, а трендови указују да би тренутно глобално загревање могло имати штетне учинке на људске когнитивне способности.
„Чак и незнатно смањење величине мозга данашњих људи могло би значајно утицати на нашу физиологију, и то на начине који су нам сада несхватљиви”, наводи Стибел у истраживању. Анализа је показала да су влага и количина падавина такође утицали на величину мозга. Иако је температура значајнији чинилац, откривена је слаба корелација између сушних раздобља и мало веће запремине мозга. И даље постоје питања шта тачно узрокује ове варијације. Резултати показују да су климатске промене повезане с разликама у величини, али изгледа да клима не објашњава све еволуционе варијације.
Према Стибелу, променама у величини мозга могли би придонети и чиниоци екосистема: „Резултати указују да климатске промене предвиђају величину људског мозга, а одређене еволуционе мене у њему могу бити одговор на стрес околине”. Истраживање Climate Change Influences Brain Size in Humans објављено је у часопису Brain, Behavior and Evolution.
(Индкес)
