У случају депресије, међутим, примећује се да се комуникација између два региона одвија уназад, тј. предњи цингуларни кортекс шаље мождане сигнале до предње инсуле.
Истраживачи Универзитета Станфорд дешифровали су главни биолошки механизам који доприноси тешкој депресији. Штавише, открили су третман за лечење симптома депресије који, већ у првим испитивањима, показује добре резултате. Нова студија је идентификовала биомаркер за тешку депресију, који је раније био непознат. Код људи са депресијом, неуронски сигнали између два кључна региона мозга путују у погрешном смеру у поређењу са смером којим путују код здравих особа, тј. оних које нису оболеле од депресије.
Према новој студији, што је већи удео обрнутих сигнала, то је тежа депресија. У истраживању у које су укључена 33 пацијента код скоро три четвртине их је уочен овај погрешан ток можданих сигнала. Истраживачи су идентификацију биомаркера користили да дијагностификују депресију и пронашли одговарајући третман.
„Први пут у психијатрији дошло се до сазнања да конкретне промене у биологији – проток сигнала између два мождана региона – предвиђају промену клиничких симптома”, рекао је Нолан Вилијамс, ванредни професор психијатрије и бихејвиоралних наука.
Биомаркер за депресију
Истраживачи су користили функционалну магнетну резонанцу (fMRI) да идентификују активна подручја у мозгу људи који пате од великог депресивног поремећаја (MDD). Наиме, део мозга, предњи цингуларни кортекс, који контролише емоције и предња инсула, одговорна за различита понашања – два су региона мозга за које су научници утврдили да показују абнормални проток сигнала. Предња инсула је одговорна за бол, сензације, температуру и друга субјективна осећања. Сва субјективна осећања се остварују слањем неуронских сигнала из предње инсуле у предњи цингуларни кортекс, а овај покреће емоције. Код здравих особа предња инсула шаље сигнале у предњи цингуларни кортекс.
У случају депресије, међутим, примећује се да се комуникација између два региона одвија уназад, тј. предњи цингуларни кортекс шаље мождане сигнале до предње инсуле. „Оно што смо видели је да од тога ко је пошиљалац, а ко прималац на релацији предња инсула – предњи цингуларни кортекс зависи да ли је особа депресивна или није”, изјавио је Аниш Митра, главни аутор студије.
Расположење примарно
Митра је даље објаснио: „Скоро као да је одлучено унапред како ћете се осећати. Притом је, све што сте осећали, филтрирано кроз проток сигнала на овој можданој релацији. Расположење је постало примарно. То је у складу са начином на који многи психијатри виде депресију. Чак и ситуације и догађаји који су обично радосни за пацијента одједном му не доносе никакво задовољство.”
Према овој студији, што је већи удео обрнутих сигнала, то је тежа депресија. У истраживању у које су укључена 33 пацијента код скоро три четвртине њих је уочен овај погрешан ток можданих сигнала. Истраживачи су идентификацију ових биомаркера користили да би дијагностиковали депресију и пронашли одговарајући третман. Добра вест је да је FDA већ одобрила третман.
Стaнфорд неуромодулациона терапија (SNT) је третман који користи напредне технике снимања за усмеравање можданих сигнала помоћу магнетних импулса високе дозе. У овој студији, терапија је показала обећавајуће ефекте у модификацији мождане активности код пацијената који пате од велике депресије.
Лечење најтежих облика
Истраживачи су тестирали SNT на учесницима студије: 23 је примило терапију, а 10 је добило плацебо третман без магнетних импулса. Такође су укључени и људи који нису били депресивни како би упоредили податке. У року од недељу дана од SNT третмана, депресивни пацијенти су имали нормалну активност протока сигнала у можданим регијама. Као резултат тога, пацијенти су пријавили да су се њихови симптоми депресије благо побољшали. Раније, сви пацијенти одабрани за ову студију уопште нису реаговали на стандардни третман депресије.
Тим истражвача верује да ће они који пате од најтежих облика депресије вероватно имати највише користи од лечења. „Када добијемо особу са тешком депресијом, можемо потражити овај биомаркер да бисмо одлучили колико је вероватно да ће добро реаговати на SNT третман”, најавио је Митра. Ова студија је суштински корак ка разумевању биолошких механизама великог депресивног поремећаја, који је водећи узрок оболевања широм света.
Истраживачима је циљ да спроведу испитивања на већој групи пацијената у наредним месецима. Резултати су објављени у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
(РТС)
