Научници који узгајају мале количине можданог ткива, омогућавају на тај начин анализу раста и развоја важног органа, а могу имати и увид у могуће стресне ситуације, укључујући и напад вируса. Технологија која је омогућила овај развој „микрофлуидика”, омогућава да се хранљиве материје могу испоручивати кроз ситне цевчице повезане на чип. У поређењу са ранијим методама, овај нови систем има бројне предности пише „Индипендент”. Зато је и на овом пољу, три-де штампа атрактивна метода.
Нове јединице могу се направити јефтино, са могућностима за снимање, уз канале који омогућавају проток хранљивих састојака који се могу чак претходно и загрејати да би подстакли раст ткива. „Наши трошкови дизајна знатно су нижи од традиционалних производа органоидне културе заснованих на сада већ традиционални узгој у теглицама”, рекао је Ијкрем Кан, аутор студије о технологији микрофлуидика. Истраживање је показало да је много већа вероватноћа да ће мозак преживети у новим кућиштима одштампаним три-де технологијом, него у конвенционалним условима.
„Једна од предности коју нуди наш микрофлуидни уређај је та што омогућава окружење у комори за гајење културе, која имитира физиолошку средину ткив, и на тај начин смањује могућности и ризике за смрт ћелија”, објаснио је Кан. Овакав начин узгоја ћелија има бројне практичне примене, јер научници могу да користе потпуно затворена окружења за поновно стварање интеракција између људских органоида и патогена – укључујући истраживања о сусрету са коронавирусом.
(Извор РТС)
