Испитивања утицаја депривације сна на мишевима показала су да се услед хроничног недостатка сна повећава ризик од деменције и да су могући узрочници глијалне ћелије. Има ли то везе са осам сати спавања?
Аларм звони поново и већ трећи пут га гасите. Трудите се да преузмете сваки минут сна на рачун дана. Спавали сте чак шест сати што делује као привилегија коју треба максимално искористити. Облачите распарене чарапе, замало да кренете напоље у кућним папучама, питате се да ли сте закључали врата. И тако сваки дан.
Глијалне ћелије чине имунски
систем мозга, при чему имају
задатак и да отклоне сав
оштећен материјал у мозгу.
Хронична депривација сна, како показује истраживање објављено у мају ове године у The Journal of Neuroscience, има и значајније последице од наведених, које доводе до тога да мозак почиње да „једе сам себе”. Префесор Мишел Белеси из Одељења за псхијиатрију Универзитета у Висконзину и његови сарадници испитивали су утицај депривације сна на мишевима и показали да се услед хроничног недостатка сна повећава ризик од деменције, и да су могући узрочници глијалне ћелије.
Недостатак сна (Википедија)
Глијални ожиљак
Глија чини десет пута већи део структуре нашег мозга од неурона. Сматра се да су глијалне ћелије еволуционо подједнако значајне за човека колико и неурони, а након депривације сна активирано их је дупло више него што би требало. Глијалне ћелије чине имунски систем мозга, при чему имају задатак и да отклоне сав оштећен материјал у мозгу и на тим местима направе такозвани „глијални ожиљак”.
При нормалном раду глијалне ћелије праве мембране које представљају заштитне преграде у мозгу, а отклањају само материјал који је заиста потребно отклонити. Велики број болести мозга, нарочито аутоимуних, почива на дисфункцији глијалних ћелија.
Данас се верује да спавање чини
један од три стуба здравља поред
физичке активности и здраве исхране.
Белеси и сарадници су открили да глија појачано ради након депривације сна, што доводи до тога да „поједе” и делове мозга који нису оштећени. Истраживачи предлажу да би ова дисфункција могла бити повезана са Алцхајмеровом болешћу и сличним деменцијама.
Није сасвим јасно колико се дуго могу осећати последице депривације сна. Данас се верује да спавање чини један од три стуба здравља поред физичке активности и здраве исхране, а неки би чак рекли да је добар сан основа функционисања друга два стуба. Дешава се да се пробудимо после само неколико сати сна, одморни и функционални, а да се после више од осам сати сна не осећамо тако.
Објашњење овог парадокса лежи иза одговора на питање колико нам је сна заправо потребно. Један од најпопуларнијих митова који се тичу сна је чаробан број осам, који са науком нема много везе. Претпоставља се да је устаљено веровање да нам је потребно осам сати сна настало као интерпретација тога што људи извештавају да просечно у спавању проводе између седам и девет сати.
Дужина мање важна
За адекватан сан важнији је квалитет сна него дужина, а за утврђивање квалитета потребно је анализирати сам ток сна. Истраживања која су користила електроенцефалографију установила су да се током сна мозак налази у четири различите фазе које карактеришу различите мождане активности. Када затворимо очи и постанемо поспани улазимо у алфа фазу.
Квалитет сна се мери бројем
одспаваних РЕМ фаза, које су
карактектеристичне по врло брзим
покретима очију и тада сањамо.
Након ње иде тета фаза мало дубљег сна, затим фаза делта таласа, и четврта фаза је дубоки сан. Овде се циклус не завршава, већ након 20 до 40 минута дубоког сна поново се враћамо у другу фазу и онда изненада упадамо у РЕМ сан. Читав циклус траје око сат и по времена.
Истраживања која су испитивала депривацију сна у Совјетском Савезу показала су посебан значај РЕМ фазе. Квалитет сна се мери бројем одспаваних РЕМ фаза. У овој фази, која је карактектеристична по врло брзим покретима очију (REM – Rapid Eye Movement) мождана активност је најсличнија оној у будном стању и тада сањамо. Прекидање спавања током РЕМ фазе оставља теже последице него прекид било које друге фазе сна. Сматра се да је РЕМ сан најзначајнији за памћење и успешно учење.
Шта се дешава када се РЕМ фаза прекине? Уколико се пробудимо у току живописног сна по правилу ћемо га се добро сећати, јер је након прекинуте РЕМ фазе присећање најбоље. Оваква погодност ипак не би требало да нас радује превише јер прекид РЕМ сна доноси са собом и поспаност, поремећену концентрацију, повећану анксиозност и раздражљивост.
Пошто сами не знамо када улазимо у коју фазу сна тешко бисмо могли да израчунамо када би требало да се пробудимо. Због тога и у овом случају постоје апликације које помажу. Једна од њих јe „слип калкулатор” (Sleep Calculator) која омогућава да се подеси време за буђење тако да РЕМ фаза не буде прекинута, а даје и могућност да се одабере време буђења у зависности од тога колико циклуса желимо да одспавамо. Минимална препоручена доза је ипак четири циклуса јер без шест сати сна нема доброг здравља.
Катарина Стекић (ЦПН)
