Можда је од свега у вези са видним системом најгоре то што су готови сви закључци у науци донесени на основу онога што је истраживач видео. Најсмешније од свега је што, због неразумевања Природе и међуполних односа, жена и мушкарац преживљавају непотребну патњу.
Проф. др Јово Тошевски
Шта виде жене, а шта мушкарци?
Видни систем човека важан је због тога што кроз њега у мозак улази највећи број информација из спољашњег света, много више него од других чула. Цео процес почиње падом светлосних честица, фотона, на мрeжњачу, а завршава у пољима видног кортекса који се налази у потиљачном режњу великог мозга.
Орао види баш оно што треба,
а човек као свесно и радознало
биће и оно што не треба.
Чуло вида, ипак, није најпоузданије чуло које човек поседује. Због сложености повезивања оптичких зона мозга с когнитивним, прагматичним и емоционалним системима, чуло вида је непоуздано. Често много тога што видимо није тако као што на први поглед изгледа, отуда је тачна народна изрека да „Очи варају”. Не варају само очи већ цео видни систем захваљујући својој сложености.
Човек нема савршен вид као, на пример, орао или соко. Орао види баш оно што треба, а човек као свесно и радознало биће и оно што не треба. Когнитивне (сазнајне) закључке у вези с чулом вида морате узети са резервом, док су, на пример, чуло слуха, а нарочито чуло мириса много поузданији помагачи у доношењу закључка.
Жена чује, а не види
Нова истраживања показују постојање нових поља у видном кортексу, способна да праве фину дискриминацију између објеката који се крећу и да врше њихову компарацију по величини. Све то односи се на догађања у светлом (видном делу спектра) нашег окружења.
Класична примарна видна поља у можданој кори, по немачком анатому Корбинијану Бродману, означена су као примарно (area 17) и секундарно (area 18) које је и асоцијативно поље. Постоји мноштво додатних поља у потиљачном видном кортексу која функцију вида чине врло сложеном. Два од таквих откривена су недавно и, вероватно, нису последња у низу видних поља која још не познајемо. (&Malikovic A, et al. Cytoarchitecture of the human lateral occipital cortex: mapping of two extrastriate areas hOc4la and hOc4lp. Brain Struct Funct 2015. DOI 10.1007/s00429-015-1009-8).
Она зна, на основу свог искуства,
шта све може да се догоди између
њеног мушкарца и других жена.
Усложњавање мапе видног кортекса човека још више доприноси чињеници да чуло вида, осим што пружа највећи увид у спољашњи свет и социјалну средину, омогућује настајање оптичких заблуда и илузија више него што би се могло претпоставити. Другим речима, што се тиче мушко-женских односа, нарочито када су жена и мушкарац заљубљени, јаснија је диспропорција у обради истовремених оптичких и акустичких сензација.
За жену је много горе када чује да јој је мушкарац неверан него када види нешто сумњиво. Жена туђе трачеве узима за озбиљно, а уз бујну машту саму себе увери да је мушкарац вара. Она зна, на основу свог искуства, шта све може да се догоди између њеног мушкарца и других жена, па јој зато нису потребне специјалне припреме, осим спремности њених супарница.
Жена у моменту направи слику догађаја и често је потпуно уверена у „превару”, мада заборавља да на њену замишљену представу мора да пристане и њен партнер.
Међутим, добро пласиран и добро илустрован трач, у смислу где и у ком облику се могла догодити „превара”, додатно распаљује женску машту. Без обзира што мушкарац није ништа „скривио”, гласине, иако неосноване, најчешће не могу да зауставе неоправдани женски бес.
Превара није важна
Мушкарац, такође, посумња када чује да га жена „вара”, али он је склон томе да провери аброве, да се лично увери својим очима и често предузима радње у смислу праћења, распитивања и слично да би потврдио своју сумњу.
Жена се најчешће не распитује и не прати унапред „инкриминисаног” мушкарца, већ доказе неверности тражи посматрајући осумњиченог.
Не постоји трајна истина,
него је мозак мења по свом
нахођењу и својим потребама.
Најбоље је за мушкарца да негира све и када је крив и када није крив, јер убеђивањем жене изношењем реалних чињеница и правдањем није у стању да промени женски наум да је крив, као што народ каже „Није проблем то што лаже, него то што се вади”.
Узгред, не постоји ниједна жена на свету која у међуженском разговору на питање друге жене „Јеси чула?” не би широко отворених очију одговорила са „Шта то?”, без обзира на околности у којима се налази и последице које могу наступити. „Шта то” јаче је од ма чијег женског карактера и ситуације.
Иако такозвана превара у Природи не постоји, нити је важна код било које животиње, код човека сукоб прагматичног мишљења и емоционалних доживљаја у ситуацијама сумње доводе до искривљене истине често и до сужавања актуелне реалности.
С обзиром да не постоји трајна истина, него је мозак мења по свом нахођењу и својим потребама, парови буду увучени у заблуду када су у питању различите љубавне ситуације. Као производ свега тога могу бити прекидање везе, развод брака, осветнички потези.
Што се „опраштања” стварне преваре тиче, жене лакше опраштају, не због великодушности, већ из личних емоционалних и прагматичних разлога. Мушкарци теже опраштају превару и у томе их воде више емоционални него прагматични разлози.
Најсмешније од свега је што , због неразумевања Природе и међуполних односа, жена и мушкарац преживљавају непотребну патњу. Нису свесни да је све те заврзламе смислио њихов мозак, и то намерно, да би подигао међуполну тензију и поново промешао карте које ће он поделити када му то буде потребно.
Пријатељство не постоји
Практично то изгледа овако: мозак створи заблуде и тензије, а затим у новој подели карата истом пару који се већ помирио додаје већи замах. Тај нови моментум мозак чини да би веза постала обухватнија.
Зато важи старо правило да не треба мирити посвађане парове, нарочито ако их не познајете добро, јер своју пасивну агресију могу да пребаце на вас ни криве, ни дужне. Наравно, има ситуација када један од мозгова, нарочито мушки, одустане од помирења, бар за неко време, али ретко трајно.
У „пријатељском” односу жене
и мушкарца једно од то двоје су
неостварени љубавници.
Жене би чешће да се помире, али ако то чини да би остале „пријатељ” с мушкарцем, и на то пристану, чине најгору грешку. Мушкарац жени са којој је мора да буде пре свега мушкарац, а пријатељство између жене и мушкарца не постоји, иако се тако декларише.
У „пријатељском” односу жене и мушкарца једно од то двоје су неостварени љубавници и шта им друго остаје него да ставе маску пријатеља.
Људски мозак (Пикгуд)
Можда је од свега у вези са видним системом најгоре то што су готови сви закључци у науци донесени на основу онога што је истраживач видео. Видљиви део космоса садржи тек око четири процента његовог састава. Остало чине тамна материја, а нарочито тамна енергија, око 70 одсто, о којима не знамо ништа.
Овим је доведено у питање научност, јер све што знамо изведено је на основу увида голим оком. Исто важи за микроскопе, телескопе, дисплеје рачунара и телефона којима се уносе подаци у мозак, такође стечени видним системом. С обзиром да смо ми створили рачунаре и дисплеје, они су само наша продужена рука, али их суштински анализира видни систем.
На почетно питање из увода – Шта виде жене, а шта мушкрци? – одговор је да не виде скоро ништа што би било довољно за трајни закључак. Огромна је вероватноћа да је суштина готово свих живих и неживих појава у Природи за нас неприступачна.
Суштина је мистериозно скривена у огромној невидљивој и екстрасензуалној маси Космоса.
