Мрави се помињу у дијелу „Старог завјета”, насловљеном „Пословице”. Намјера аутора јесте да их представи као морални узор људима у многим областима живота. Мрави и људи показују значајну сличност у социобиолошком смислу. Али зашто су у српском језику само мушког рода?
Проф. др Предраг Слијепчевић
Наука и религије тумаче свијет дијаметрално супротно. Према три абрахамске религије Бог је створио свијет. Са друге стране наука инсистира на обрнутоме. Свијет, боље речено човјек као дио свијета, створио је Бога.
Ипак, супротстављене стране успјешно сарађују. Добри примјери су два највећа свјетска академска издавача. Оксфорд и Kембриџ универзитети имају велика одјељења посвећена „Библији”. Један познати уредник је кроз шалу изјавио: „Оксфорд универзитет је потписао Бога као аутора у 17. вијеку”. На слично шаљив начин може се поставити и овакво питање: Kолико је Бог добар као академски аутор?
Да ли, на примјер, библијски третман биологије, наравно у мјери у којој је неке њене приче дотичу, задовољава модерне научне стандарде? У овој краткој анализи интересују нас животиње које човјека фасцинирају миленијумима – мрави. Мрави се помињу у дијелу „Старог завјета”, насловљеном „Пословице”. Почетни стихови откривају аутора (или наручиоца текста) и објашњавају мотивацију „Пословица”:
1:1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
1:2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне…
Два стиха о мравима се појављују у каснијем тексту „Пословица”:
6:6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај;
30:25 Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну.
Намјера аутора јесте да се мрави представе као морални узор људима у многим областима живота. Анализирајмо на кратко горње стихове из перспективе биологије.
Мистичан призор (Пиксабеј)
Мрави као народ (Анализа стиха 30:25 )
Мрави и људи показују значајну сличност у социобиолошком смислу. Врх социјалне организације у природи, познат као еусоцијалност, припада човјеку и ријетким врстама мрава, термита и пчела. Еусоцијалност карактеришу три кључна елемента:
- Постојање неколико генерација унутар социјалне групе;
- Брига о подмлатку на нивоу социјалне групе;
- Диоба рада унутар социјалне групе укључујући и репродуктивни рад.
Прва два елемента се лако идентификују у било којој људској социјалној групи. Међутим, подјела репродуктивног рада је била проблематична за интерпретацију до недавно. Наиме, за разлику од мрављих социјалних група у којима је огромна већина чланова програмирано стерилна (осим матице), а у неким врстама стерилност је реверзибилна, људи су репродуктивно активни дуги дио живота.
За разлику од мрава женки које
макнадно стичу репродуктивну
способност (у неким случајевима),
људске женке је накнадно губе.
Интерпретативни проблем је отклоњен када су научници установили да је менопауза у жена елеменат који објашњава људску репродуктивну подјелу рада. Менопауза је програмирани губитак репродуктивне способности који не представља старење. Послије менопаузе жене остају радно активне најмање још 10-15 година.
За разлику од мрава женки које накнадно стичу репродуктивну способност (у неким случајевима), људске женке је накнадно губе. Биолошка функција менопаузе се објашњава кроз „ефекат баке”. Менопауза трансформише репродуктивно активне жене у стерилне његоватељице унука. Ово је биолошка потреба обзиром да подизање људског подмлатка траје дуже него у других животиња и захтијева експертизу коју неискусне кћерке немају.
Дакле, стављање људи и мрава у исту категорију – мрави као народ – није неисправно из перспективе модерне биологије. У књизи „Социјално освајање Земље” харвардаки професор Едвард О. Вилсон описује како су мрави „освојили” планету Земљу прије 50 милиона година без обзира што су према стиху 30:25 „слаб народ”. Наш антропоцен је у много чему еволуциона копија планетарних освајања од стране мрава и других инсеката. Мрави су изумили пољопривреду, правили градове и владали планетом у еколошкој хармонији.
Мрави би могли да нам буду еколошки узор за наш проблематични однос према природној средини. Недавна студија објављена у престижном часопису Америчке академије наука је овај однос окарактерисала као „биолошку анихилацију” – катастрофу планетарних размјера према којој 70% копнених кичмењака постају угрожене врсте због људске технолошке активности.
Закључак кратке анализе стиха 30:25 је недвосмислен. Намјера писаца „Пословица”, да мраве користе као примјер људима, има сасвим добро научно упориште. Једина критика која се може изрећи је перцепција да су мрави „слаб народ”. Мрави јесу појединачно око милон пута мањи од нас, али колективно мрави и људи имају исту биомасу.
Мрави су женке (Анализа стиха 6:6)
Главна област интереса у овом стиху је биолошки пол мрава. Мравље колоније су искључиво женска друштва. Једина функција мрава мужјака је испорука сперме у орган матице који се зове сперматека током тзв. вјенчаног лета након чега мрави мужјаци умиру.
Феномен смрти на првом репродуктивном покушају се зове семелпаритет. Сперма похрањена у сперматеци матице довољна је за њен животни вијек (до 30 година), као и животни вијек цијеле мравље колоније. Оплођене јајне ћелије се развијају у мраве женке или раднице, које чине мравље друштво. Неоплођене јајне ћелије постају мрави мужјаци који су само кратка појава у мрављој колонији. Овај начин репродукције се зове хапло-диплоидија. Женке имају дупли сет гена (диплоидност), а мужјаци само половину (хаплоидност).
Изгледа вјероватно да су Енглези
у преводу „Библије” консултовали науку.
Занимљиво је да, чак, искусни научници праве грешке и понекад описују мраве као мужјаке. Едвард О. Вилсон наводи примјер предивне књиге „Животи ћелије”, аутора Луиса Томаса. У књизи Томас за индивидуалног мрава каже „он” и описује дијелове тијела индивидуалног мрава као „његове”, не схватајући да су шансе да се било гдје у природи пронађе мрав мужјак врло мале у поређењу с проналажењем мрава женке.
Kада је у питању стих 6:6 потребно је консултовати његов хебрејски оригинал, али узети у обзир и чињеницу да превођење није егзактан посао него подлијеже локалним језичким нормама. На примјер, у неким језицима именица мрав је женског рода (хебрејски, латински, италијански, франацуски, шпански и њемачки), а у другим мушког рода (српски, хрватски, руски и грчки). (Друге језике нисам провјеравао).
Из овога призилази да верзија стиха 6:6 која гласи:
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај;
није научно тачна с обзиром да мраве интерпретира као мужјаке. У српском језику, на примјер, било би потребно установити и женску варијанту именице мрав која би могла да гласи мравица, мравка или слично. Дакле, научно тачна верзија би на српском језику гласила:
Иди к мравици, лењивче, гледај путеве њене, и омудрај.
На хрватском језику би се оригинални стих из „Пословица” (Мудре изреке у хрватској варијанти „Библије”):
Иди к мраву, лијенчино, проматрај његове путе и буди мудар
у циљу научне тачности могао трансформисати у:
Иди к мравици, лијенчино, проматрај њене путе и буди мудар.
На крају, интересантна је ситуација у енглеском језику који до сада нисмо помињали. Број верзија „Библије” на енглеском је најмање седамнаест. У дванаест верзија мрави се приказују као женке. Ово је стих 6:6 из стандардне енглеске верзије:
Go to the ant, O sluggard; consider her ways, and be wise.
У енглеском језику је за именицу „мрав” уобичајено кориштење мушке замјенице „његов” (хис), а никако „њен” (хер). Изгледа вјероватно да су Енглези у преводу „Библије” консултовали науку. Ово није изненађење обзиром на већ помињана одјељења за „Библију” која постоје на Оксфорду и Kембриџу преко 300 година.
