LESTVICE ŽIVOTA

GENI ZA INTELIGENCIJU

Koliko ih još ima? (Vikipedija).

Koliko ih još ima? (Vikipedija).

Prema studiji Univerziteta u Amsterdamu, iste „nasledne jedinice” su u vezi sa boljom predispozicijom za učenje, većim obimom glave pri rođenju, dužim životnim vekom, ali i autizmom.

Naučnici su otkrili četrdeset gena koji otvaraju novo poglavlje u proučavanju bioloških osnova inteligencije. Decenijama naučnici pokušavaju da otkriju vezu između genetike i inteligencije. Nova studija umnogome doprinosi razotkrivanju gena koji utiču na inteligenciju, ali istraživači upozoravaju da za genijalnost nije odgovorno samo genetičko nasleđe.

Veliko istraživanje koje je obuhvatilo 60.000 odraslih i 20.000 dece otkrilo je četrdeset novih gena povezanih sa razvojem inteligencije ‒ te su sada poznata ukupno pedeset dva takva gena. „Želimo da razumemo kako mozak funkcioniše i ustanovimo koje su biološke osnove inteligencije”, rekla je profesorka Danijel Postuma, genetičarka Univerziteta u Amsterdamu i vođa studije objavljene u časopisu „Nejčer”.

Kada se uzmu u obzir svi oni koji su
dosad otkriveni, nova studija utvrđuje
svega 5% varijacija ljudskog IQ-a.

Prethodne naučne studije pokazale su da su geni odgovorni za otprilike polovinu razlika u kvocijentu (koeficijentu) inteligencije u proučavanoj populaciji, dok su na ostalo uticali prenatalni uslovi, ishrana, zagađenje sredine i socijalno okruženje. „Geni nisu u potpunosti odgovorni za inteligenciju. Postoji mnogo drugih faktora koji utiču na to kako će neko proći na testu inteligencije”, naglasila je Postuma.

Na stotine, pa i hiljade

Istraživanja inteligencije uvek prati kontroverza jer naučnici imaju različite stavove o tome da li inteligencija može da se izmeri, i ako može, da li na njen razvoj više utiču geni ili obrazovanje i životno iskustvo. Smatra se da na stotine, ako ne i hiljade gena ima neku ulogu u ljudskoj inteligenciji ali većina njih tek treba da bude otkrivena. Kada se uzmu u obzir svi oni koji su dosad otkriveni, nova studija utvrđuje svega 5% varijacija ljudskog IQ-a.

Geni nisu jedini (Vikipedija)

Međunarodni tim naučnika tražio je genetičke markere povezane sa inteligencijom ispitujući trinaest različitih grupa ljudi evropskog porekla. Iako su imali ideju koju funkciju novootkriveni geni vrše u mozgu, u sledećoj fazi eksperimenta blokirali su gene kod miševa kako bi utvrdili pojedinačnu ulogu svakog od njih. Isto je moglo da se uradi u laboratorijskim uslovima sa ljudskim neuronima dobijenim iz ćelija kože.

Prema studiji, isti geni su u vezi sa boljom predispozicijom za učenje, većim obimom glave pri rođenju, dužim životnim vekom, ali i autizmom.
Ukoliko naučnici u dogledno vreme razviju detaljnu mapu „genetike inteligencijeˮ, to će im pomoći da shvate i kako nastaje neki od mentalnih poremećaja.

Međutim, poznato je da istraživanja biološke osnove inteligencije uvek nose sa sobom rizik ‒ na koji način će nova saznanja biti upotrebljena. Da li ljudski embrioni mogu da budu birani u odnosu na potencijal mozga? Da li naučnici mogu da razviju lekove koji poboljšavaju inteligenciju, i ako je tako, da li će samo najbogatiji imati tu privilegiju?

Lekovi se ne isključuju

„Uvek se nameće pitanje ,dizajniranih bebaʼ ‒ da li možemo da upotrebimo naša saznanja da unapredimo inteligenciju. To su realna pitanja, ali mnogo udaljena od mesta na kojem se mi sada sa istraživanjima nalazimo. Dizajniranje beba sa dosadašnjim otkrićima svakako nije moguće”, kaže Postuma.

Jedan gen ima više zadataka, tako
da svaka promena može da dovede
do neželjenih efekata.

No ta mogućnost je ipak negde na horizontu ‒ ljudski embrioni nastali veštačkom oplodnjom već su podvrgnuti ispitivanjima koja ukazuju na moguće genetičke nedostatke. Nastavkom istraživanja naučnici očekuju da pronađu još gena povezanih sa inteligencijom, tako da u jednom trenutku može doći do tačke u kojoj genomi embriona nastalih ,in vitroʼ mogu da budu rangirani prema intelektualnom potencijalu. Dodatno, postoji mogućnost razvoja medikamenata koji jačaju IQ, što svakako ne treba isključiti.

Genetičko prilagođavanje (Vikipedija)

Svetska populacija stari a kognitivne funkcije sa godinama opadaju, stari ljudi su podložniji greškama i nezgodama i u slučaju da se otkrije koji su geni odgovorni za to, moguće je razviti adekvatne terapije koje bi taj proces mogle da uspore. Nadalje, otvara se još jedna mogućnost koju istraživanje genetičkih uslova inteligencije u budućnosti donosi, a to je razvoj prilagođene nastave za pojedince na osnovu dobijene genetičke informacije.

Pored etičkih i tehničkih pitanja, biološke karakteristike mozga su veoma složene. Jedan gen ima više zadataka, tako da svaka promena može da dovede do neželjenih efekata. Pre nego što naučnici budu u mogućnosti da modifikuju gene kako bi poboljšali inteligenciju, treba da otkriju sve o tom procesu. To je ipak veoma daleko i otvara još jedno pitanje: koliko ono što je zapisano u genima uopšte treba da određuje naše živote.

(Milica Momčilović, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar