Излагање је повезано са стањима као што су поремећај пажње, хиперактивност (ADHD) и Паркинсонова болест. Истраживање Универзитета Гвелф у Kанади наводи да је могуће да они узрокују мутацију животињских ћелија која наликује онима што узрокују Паркинсонову болест.
Пре 15 година Тим Партон, пољопривредник у Стафордширу у Уједињеном Kраљевству, одлучио је да експериментише с биолошким узгајањем. Уместо да користи синтетичке пестициде и ђубрива, усеве је посипао природним смесама које је сам направио. Одлучио се на тај корак јер је након употребе пестицида имао главобоље и добијао осип по телу. Откако је прихватио биолошки гајења, није имао сличних тегоба са здрављем.
Пестициди су мтерије или хемикалије којима се уништавају или контролишу штеточине, коров и други организми који утичу на раст биљака. Иако делотворни, садрже отровне материје које могу утицати на људске чулне органе и нервни систем, пише BBC. Почели су се користити 1930-их, а убрзо су многе пољопривредне заједнице постале зависне од њихове употребе због драматичног пораста приноса. Данас око трећина пољопривредних производа у свету долази на тржиште узгајана помоћу пестицида.
Уједињене навије предвиђају да ће потреба за пестицидима само расти. Будући да би до 2050. на свету могло живети 9,3 милијарде људи, биће потребно повећати стопу производње хране за 60%, што значи да ће порасти и коришћење пестицида. Познато је да они увелико помажу пољопривредном сектору, а тиме и нашем приступу разноврсној исхрани. Ако бисмо сада престали да их употребљавамо, суочили бисмо се са 78% мање воћа, 54% мање поврћа и 32% мањег житарица. Но, наша зависност од пестицида има и негативан утицај на околину; истраживања показују да те хемикалије можда узрокују губитак мириса код медоносних пчела и лососа и да су загадиле подручја с водом, претећи воденим екосистемима.
Пестициди, такође, могу ући у прехрамбени ланац кроз процес познат као биоакумулација. То се догађа када се нека твар накупља у телу због немогућности разградње. Будући да многе синтетичке пестициде не могу разградити ни животиње ни људи, они се могу биоакумулисати у телесној масноћи. То, пак, може имати штетно деловати на људско здравље. Упркос глобалним прописима за правилно коришћење, једна студија процењује да сваке године међу пољопривредницима има око 385 милиона случајева ненамерног, акутног тровања пестицидима.
Наиме, приликом прскања они производе паре које могу нашкодити здрављу. Симптоми излагања пестицидима могу укључивати главобоље, мучнину, вртоглавицу, али и нападе и поремећаје дисања. Излагање је, исто тако, повезано са оштећењем чула. Један од првих таквих инцидената забележен је 1960-их у јапанској пољопривредној области Саку. Утврђено је да су становници након излагања органофосфатима имали високу учесталост оштећења вида. Многа истраживања су, такође, указала на везу између употребе пестицида и неуродегенеративних болести.
Према истраживању објављеном у часопису Environmental Toxicology, малишани рескирају апсорпцију већих доза пестицида због већег уноса хране и течности по килограму тежине.
Излагање пестицидима повезано је са стањима као што су поремећај пажње, хиперактивност (ADHD) и Паркинсонова болест. Истраживање Универзитета Гвелф у Kанади наводи да је могуће да пестициди узрокују мутацију животињских ћелија која наликује онима што узрокују Паркинсонову болест. У другој студији је откривено да пиретроидни пестициди узрокују повећани DAT (експресија транспортера допамина) код мишева. DAT је врста експресије гена која се, исто тако, опажа код особа с ADHD-ом. Изложеност пестицидима током трудноће или раног живота је повезана с развојем аутизма код деце.
Деца су посебно осетљива на пестициде због своје физиологије, бржег метаболизма и понашања. „Деца су ближе тлу због своје висине, често додирују уста и стога се могу лакше контаминирати пестицидима него одрасли”, рекла је Мишел Перо, бивша педијатрица, суоснивачица непрофитне организације GMO Science. Према истраживању објављеном у часопису Environmental Toxicology, малишани рескирају апсорпцију већих доза пестицида због већег уноса хране или течности по килограму телесне тежине.
Примерице, школарци из Француске су се 2014. отровали пестицидима у области Бордо. Наиме, 23 ученика основне школе која се налази у близини винограда осетила су, након што су власници користили пестициде, мучнину, главобољу и иритацију коже. У Индији је тровање деце пестицидима већ деценијама јавноздравствени проблем, с тим да нека од њих нису преживјела тровање. Старије особе су, исто тако, због тање коже посебно осетљиве на тровање пестицидима. Kако се функције органа погоршавају, јетри и бубрезима треба више времена да уклоне токсине, што повећава вероватноћу да ће се пестициди гомилати у телу и узроковати физичка или неуролошка оштећења.
Тровање пестицидима извесније је у току акутне или хроничне изложености, У ризику су и потрошачи: није неуобичајено да се на свежим производима нађу остаци пестицида. Прошле године Радна група за околину САД (Guelph) открила је да више од 70% неорганских свежих производа садржи остатке потенцијално штетних пестицида. У извештају Европске агенције за безбедност хране за 2020. стоји да 29,7% производа садржи један или више остатака који су једнаки или испод допуштених граница, док је 1,7% премашило законску границу трагова пестицида. У склопу стратегије ЕУ за прелазак на одрживи прехрамбени систем, Европска комисија се обавезала да до 2030. преполови и употребу и ризик од пестицида.
(Индекс)
