Према новим истраживањима, бочице које су Европљани каменог доба носили око струка пре више од 6.000 година су, изгледа, биле прве посуде за шминку на свету. Анализа састојака у траговима пронађених у керамичкој боци у Словенији, која датира између 4350. и 4100. године пре Христа, показала је да садржи пчелињи восак, животињску маст и козметику на бази олова. Ако се уистину ради о посуди са шминком, то би значило да се шминка у Европи користила више од 2000 година раније него што се мислило. Додатно то значи да је ова бочица стотинама година старија од досадашњих најранијих доказа о козметици у старом Египту и Месопотамији, пише New Scientist.
Бине Kрамбергер, археолог из Завода за заштиту културне баштине Словеније, пронашао је ову малену керамичку боцу у Згорњем Радвању 2014. године. Посуда се налазила на подручју које је 4350. године пре Христа заузео народ Ласиња, који је потекао од ловаца-сакупљача у западној Европи. У том подручју откривено је преко стотину сличних бочица, које се углавном приписују Ласињи у југоисточном подножју Алпа или винчанској култури на Средњем Балкану. У почетку се претпостављало да се ради о дечјим играчкама због њихове величине и сличности са животињским и људским главама.
Но, детаљнија анализа је показала да у бочици има трагова пчелињег воска, биљне и животињске масти и беле твари на бази олова, познате као церузит, која се столећима користи у козметици Већина бочица имала је рупе на ручкама, што указује на то да су вероватно биле нанизане на уже или кожу и да су се носиле око врата или струка. Церузит је минерал познат под називом бело олово или оловни карбонат. Kроз историју се користио у козметици, иако је та пракса касније престала јер је материја подоста отровна.
Kрамбергер сматра да се ради о изузетном налазу, јер се „ретко налазе посуде у којима још има остатака некадашњег садржаја”. Он и његов тим анализирали су више од десетак других посуда из истог доба и открили да и оне садрже церузит и друге минерале олова. Најранији докази о коришћењу козметике у Египту датирају отприлике 4.000 година пре нове ере. Мушкарци и жене су тада користили црвени окер као руменило на образима или за шминкање усана. Помоћу минерала малахита наносили су зелену сенку за очи, а помоћу кохла (калај) исцртавали дебеле и тамне линије око очију.
Истраживање је објављено у часопису Journal of Archaeological Science: Reports.
(Извор Индекс)
