Направљене су од глине, добро печене, а понекад и премазане црвеним премазом.
Најстарије познате теракота коцкице долазе из Харапанске културе у долини Инда и старе су око 4.500 година. Њихова намена остаје тајна, иако се мало разликују од данашњих коцкица за коцкање. Прве коцкице су прављене од глине или кости, а каснији модели су извајани од мермера, метала или чак ћилибара. Ове коцкице из долине Инда су отприлике 2 центиметра велике и датирају између 1900-2500. године пре нове ере.
Направљене су од глине, добро печене, а понекад и премазане црвеним премазом. Будући да на ивицама коцкица има мало трагова хабања, претпоставља се да су бацане на меку површину. Могуће да је то нека тканина или можда прањашаво тло. Иако су ове архаичне коцкице биле препознате као коцкице, ипак се разликују од модерних коцкица које се користе за коцкање у казинима.
Mохенџо-даро (Harappa.com)
„Данас се коцкице скоро увек праве са збиром супротних страна до седам”, каже Џелмер Еркенс, археолог са Kалифорнијског универзитета. „Али пуно древних коцкица није у тој конфигурацији.” Иначе, полиедарске коцкице коришћене су у многим древним играма. У Риму су били основа за тали и тессарае. У Kини су биле кључне за игру лиубоу, мистерозну игру из доба династије Хан. Наравно, нису све древне коцкице направљене за забаву и игру. Неке су имале много озбиљнију сврху, служиле су за прорицање, односно предвиђање будућности.
Долина Инда обухвата већ део данашњег Ирака (као и делове Авганистана, Пакистана и северне Индије). Харапан култура је други назив за цивилизацију у долини Инда из бронзаног доба. Ова култура је добила име по локалитету Харапа који је имао јединствене и специфичне налазе. Управо је та материјална култура указала на то да се ради о једној новој култури. Археолози су датовали културу на основу археолошких налаза од 1900-2500. година пре нове ере.
(Све о археологији)
