KOSMIČKO TKANJE

NAJVEĆA „CRNA RUPA” IKAD

Ilustracije (Depositephotos)

Naučnici iz Nemačke nedavno su otkrili najtežu crnu rupu”, koja je 40 milijardi puta teža od Sunca.

 Interesovanje naučnika odavno privlače galaksije, čiji centar predstavlja kompaktan izvor moćne radijacije, koji se naziva aktivno jezgro. Među takvim vrstama objekata posebno se ističu kvazari. Oni se nalaze daleko izvan Mlečnog puta, ali su toliko jasni, da su neki od njih vidljivi sa Zemlje.

Otkriveni su 1960. godine, a tada su naučnici pretpostavili da je reč o jezgrima galaksija, jer je ogroman izvor energije zbijen u mali obim. Moguće je da su to ogromne „crne rupe”. Međutim, zbog veoma velike udaljenosti astronomi ne mogu detaljno da ispitaju njihov sadržaj i da tačno izračunaju masu.

Da bi se odvojilo od nje, potrebno je prevazići brzinu svetlosti, a pošto je to nemoguće, onda ništa ne napušta granice crne rupe”

Činilo se da je najlakše proučiti jezgro vlastite galaksije, Mlečnog puta. Najveći izvor radio-talasa u sazvežđu Strelca, Strelac A, udaljen je od Zemlje samo 26.000 svetlosnih godina. Ali, zbog činjenice da se mi nalazimo na ivici galaksije, centar ne može da se direktno posmatra. Astrofizičari smatraju da aktivno jezgro naše galaksije uključuje „crnu rupu”, a prilično tačno su izračunali njenu masu, i to na osnovu kretanja okolnih zvezda. Ispostavilo se da je „crna rupa” četiri miliona puta teža od Sunca.

Zaviriće u jezgro

Smatra se da se „crna rupa” formira sabijanjem mase zvezde. Snaga njene gravitacije raste i na kraju izaziva kolaps. Kao rezultat toga nastaje veoma kompaktan, ali supermasivan objekat. Da bi se odvojilo od nje, potrebno je prevazići brzinu svetlosti, a pošto je to nemoguće, onda ništa ne napušta granice „crne rupe”, ni atom ni foton.

„Crna rupa” nema uobičajenu površinu, ali postoji određena granica, koja se naziva horizont događaja, iza koje ne prodire nikakvo zračenje. Sve što stigne do horizonta događaja leti u „crnu rupu”. „Crne rupe” ostaju hipotetički objekti, jer ih je nemoguće direktno posmatrati. Međutim, dovoljno je indirektnih astrofizičkih podataka, tako da ne postoji sumnja u njihovo postojanje. One ništa ne emituju, ali stvaraju određene procese oko sebe, koji se manifestuju u različitim rasponima talasnih dužina.

Prikupljanje podataka o aktivnim jezgrima galaksija jedan je od zadataka svemirske opservatorije „Spektar RG”, koja je lansirana u junu ove godine. Sada su naučnici dobili potpuno nov instrument za posmatranje „crnih rupa”, detektor gravitacionih talasa „Ligo”, koji je 2015. godine prvi put zabeležio gravitacione talase koji su nastali spajanjem para „crnih rupa”. Za sada je njegova rezolucija nedovoljna za utvrđivanje tačnog položaja izvora na nebu, ali se nakon modernizacije očekuje proboj.

Senka crne rupe” se najjasnije vidi u milimetarskom opsegu, koji je nevidljiv za oko. To je jedan od zadataka svemirske opservatorije Milimetron”, koju razvijaju ruski naučnici

Naučnici polažu velike nade u radio-interferometre, koji su sposobni da otkriju senku „crne rupe” na pozadinskom osvetljenju objekata koji su svetliji. Približan izgled senke prikazan je u filmu „Interstelar”. Senka „crne rupe” se najjasnije vidi u milimetarskom opsegu, koji je nevidljiv za oko. To je jedan od zadataka svemirske opservatorije „Milimetron”, koju razvijaju ruski naučnici.

Novi šampion

Naučnici vide lake „crne rupe”, koje su desetinama i stotinama put teže od Sunca, ili supermasivne, čija je masa milionima ili milijardama puta veća od mase Sunca. Smatralo se da se najteža crna rupa nalazi u jezgru galaksije M87, u sazvežđu Device, a ona je oko četiri milijarde puta teža od Sunca.

Oni su bili zbunjeni, jer je jezgro „Holmberg 15A” nenormalno veće i tamnije od ostalih aktivnih galaktičkih jezgra. Naučnici su došli da zaključka da se tamo nalazi „crna rupa”, koja je 40 milijardi puta teža od Sunca.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko Stojanovic

Ostavite komentar