Из Алпа испливао фосил стар око 205 милиона година: припадао је можда најкрупнијем живом створу који је икада постојао на Земљи.
Не, није у питању Т. Rex. Откривени фосилизовани зуб је припадао реткој и мистериозној врсти џиновског ихтиосауруса – морског рептила који је јео месо и пловио светским морима током периода касног тријаса, пре око 205 милиона година. Иако круна зуба делимично недостаје, корен фосилног очњака је двоструко шири од било ког другог познатог зуба ихтиосауруса, како се наводи у новој студији, објављеној 28. априла у Journal of Vertebrate Paleontology.
Пошто научници имају само пола зуба на којем би могли да заснују своја истраживања, немогуће је рећи да ли је древни морски рептил био прави левијатан или једно од многих морских чудовишта сличне величине која су владала морима током тријаса, рекли су истраживачи. „Тешко је проценити да ли је зуб припадао великом ихтиосаурусу са џиновским зубима или џиновском ихтиосаурусу са зубима просечне величине”, рекао је у саопштењу водећи аутор студије П. Мартин Сандер са Универзитета у Бону у Немачкој.
Ихтиосауруси – чије име у преводу значи „риба-гуштер”, појавили су се током периода средњег тријаса (пре око 252 милиона до 201 милион година) недуго након што је велико Пермско-тријаско изумирање избрисало отприлике 95 одсто живота у океанима. Водени гмизавци су се веома добро сналазили у овим променљивим морима. Научници тврде да су ихтиосауруси у року од око 5 милиона година од свог појављивања постали огромни и доминирали су свим светским океанима.
Највећи познати ихтиосаурус је Shastasaurus sikanniensis – створење налик киту које је било дугачко до 21 метар, а вероватно и дуже. Поређења ради, савремени плави китови су дугачки углавном између 24 и 30 метра; док је, према подацима Америчког музејг природне историје, краљ месождера T. rex у просеку био дугачак око 12 метара.
Многи велики ихтиосауруси, укључујући огромног je Shastasaurusa,
током година су, изгледа, постали врхунски грабљивци без икаквих промена на зубима. Kада су научници открили један велики фосилни зуб ихтиосауруса у формацији Kесен у швајцарским Алпима на 2.800 метара високој стенској формацији, која је за време тријаса била на морском дну – то је било нешто потпуно неочекивано.
Истраживачи су у новој студији детаљно анализирали тај фосилни зуб, заједно с великим ребрима и пршљеном ихтиосауруса – фосилима откривеним у истој алпској формацији између 1976. и 1990. године. Да би се проценила величина и врста нових примерака, тим је упоредио узорке костију са другим џиновским фосилима ихтиосауруса са потпунијих скелета. Са ширином од око 60 милиметара у корену и 100 милиметара висине, мерећи од корена до сломљеног краја круне, фосилни зуб је двоструко шири од било ког познатог зуба Himalayasaurusa, рекли су истраживачи.
Јединствени узорак дентина – тврдог ткива које чини већину зуба рептила и сисара – доказује да је зуб припадао ихтиосаурусу, али његова изузетна величина не одговара ниједној познатој врсти. Ако је тело створења било знатно веће од Himalayasaurusa, као што зуб сугерише, онда би то значило да су научници открили највећег ихтиосауруса до сада.
Такође, ребра и пршљенови из формације Kесен неки су од највећих фосилних остатака ихтиосауруса те врсте икада откривених у Европи. Чини се да зуб, ребра и пршљен припадају различитим врстама ихтиосауруса и изгледа да је сваки то троје био огроман. „Ови џиновски ихтиосауруси из касног тријаса очигледно су били међу највећим животињама које су икада насељавале нашу планету”, написали су истраживачи.
С обзиром да је од сваког примерка остало само неколико костију, немогуће их је поуздано категорисати у одређену врсту. Мере костију такође могу бити нетачне, јер је неколико фосила згњечено, највероватније током померања тектонских плоча које су подизале Алпе из мора током стотина милиона година. За сада су истраживачи три примерка приписали породици Shastasauridae – истој породици којој припадају дивови Shastasaurus, Shonisaurus и Himalayasaurus.
(Извор Национална географија)
