Još dosta toga ne znamo, a kovid-19 je do sada u svetu odneo 1,7 miliona života. Nepoznanice od osnova – poput nedoumice o tome kako je krenula pandemija – pa do složenijih pitanja, uključujući ono kada će napokon završiti.
Kada je Kina 31. decembra 2019. Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) prvi put prijavila slučajeve koronavirusa, naučna zajednica ih je opisala kao slučajeve misterioznog virusa ili misteriozne upale pluća jer bolest tada nije imala ni ime.U roku od dva sedmice, kineski su naučnici sekvencionirali genom virusa, a u roku od tri napravljeni su prvi kompleti za testiranje, koje je kasnije podelila WHO.U samo godinu dana od prijave prvih infekcija, u više država počelo je cepljenje protiv covida-19, pa smo svedočili najbrže razvijenim vakcinama do sada.
Bez presedana je koliko smo brzo saznali neverovatno mnogo toga o koronavirusu. Ipak, još dosta toga ne znamo, a kovid-19 je do sada u svetu odneo 1,7 miliona života.Nepoznanice od osnova – poput nedoumice o tome kako je krenula pandemija – pa do složenijih pitanja, uključujući ono kada će napokon završiti.
Poreklo virusa
Pitanje porekla virusa prožeto je teorijama zavere i lažnim informacijama. Na početku se činilo da je koronavirus povezan s pijacom u Vuhanu u kojoj se prodaju žive životinje. No istraživanje koje je objavljeno u poznatom naučnom časopisu Lancet pokazalo je da trećina prvih pacijenata nije imala neposrednu vezu s tom tržnicom.Neki su se stoga, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, zapitali da li li ovaj virus možda nastao u laboratoriji u Vuhanu. Za sada naučni podaci ukazuju da je poreklo kovida-19 prirodno i da se najbliži rođaci koronavirusu previše od njega genetski razlikuju da bi on procurio iz neke laboratorije i pokrenuo žarišta.
(Pixabay)
Zanimljivo je da su naknadna istraživanja utvrdila da je kovid-19 možda cirkulisao Sjedinjenim Državama i Evropom još u decembru 2019, mesecima ranije nego što se mislilo, nakon čega su kineski državni mediji plasirali priču da je virus možda nastao izvan granica te zemlje.No mikrobiolog Piter Kolignon sa Australijskog nacionalnog univerzita smatra da to što je virus verovatno cirkulisao u SAD i delovima Evrope pre nego što su službeno dijagnostifikovani prvi slučajevi u tim zemljama ne znači automatski da on potiče izvan Kine. Svetska zdravstvena organizacija pokrenula je istragu da bi se utvrdilo je li kovid-19 mogao kružiti Kinom pre nego što su prvi slučajevi otkriveni u decembru.
Takođe još uvek nije poznato gde je virus prvi put prešao na ljude i da li je pre toga prvo zarazio životinjskog posrednika, poput ljuskara ili cibetke. Na ovo pitanje možda nikada nećemo dobiti odgovor. Prošlo je 40 godina nakon otkrića ebole, a još uvek ne znamo od koje je tačno životinje ova bolest potekla, piše Si-En-En.
Neke teže pogađa
Kada je kovid-19 prvi put identifikovan, smatralo se da se radi o respiratornoj bolesti. No kako su meseci odmicali, pokazalo se da koronavirus nosi sa sobom čitav niz raznih simptoma i mogućih komplikacija.Primerice, mnogi zaraženi su izgubili oset mirisa ili ukusa, neki su povraćali ili imali proliv, a neki osip ili promene boje kože na prstima ruku i nogu.
Sada znamo da oni koje prebole kovid-19 mogu imati dugotrajne posledice, uključujući teskobu, oštećenje na mozgu i hronični umor. Istraživanje objavljeno u časopisu British Medical Journal pokazalo je da oko 10% pacijenata pati od takozvanog dugotrajnog kovida; odnosno simptoma koji su se znali protezati i duže od 12 sedmica.Stručnjaci još uvek ne znaju koliko tačno mogu trajati posledice zaraze koronavirusom, ni zašto ova bolest neke ljude pogađa teže od drugih.U novembru je u časopisu Annals of Internal Medicine objavljen slučaj u kojem su dva 60-godišnja jednojajčana blizanca zaražena kovidom-19 imala vrlo različite posledice. Jedan je pušten iz bolnice nakon dva sedmice bez ikakvih komplikacija, a drugi je prebačen na intenzivnu negu i na respirator.
Ovo je slikovit primer onoga o čemu medicinari svedoče već neko vreme – iako postoje grupe koje imaju veći rizik, zbog starije dobi ili drugih oboljenja, od razvijanja težih simptoma, ponekad se čini da je to stvar slučaja jer na respiratoru znaju završiti i mladi ljudi bez ikakvih hroničnih bolesti.Studije su pokazale da su muškarci i osobe starije životne dobi skloniji težem obliku kovida-19. Stručnjaci su donekle upućeni u to zašto deca retko imaju teže simptome; jer u nosnoj šupljini imaju manje receptora ACE2 putem kojih koronavirus ulazi u naše ćelije. No još uvek ne mogu objasniti zašto stariji ljudi imaju tako visoku stopu smrtnosti od koronavirusa – mnogo veću od uobičajenog gripa.
Kako se tačno širi
Kina je još u januaru saopštila da se virus verovatno počeo širiti s čoveka na čoveka. No skoro godinu dana kasnije još se uvek raspravlja o tome kako se tačno to događa. Naučnici smatraju kako su ključan način širenja virusa kapljice koje izbacimo prilikom kašljanja ili kijanja. Te kapljice padaju na pod u razdaljini od jednog ili dva metra, pa su zaštitne maske efektivne u sprečavanju širenja te vrste. No neki tvrde da se kovid-19 širi i aerosolima, odnosno mnogo manjim česticama koje mogu satima ostati u vazduhu i putovati većim udaljenostima, pri čemu maske pružaju mnogo manju zaštitu.
Postoji još nepoznanica u širenju kovida-19. Primerice, još uvek nije poznato kolika je količina virusa potrebna da bi se neko zarazio. Dodatno, zna se da će deca najčešće biti asimptomatska, ali se još uvek ne zna u kojoj tačno meri ona mogu zaraziti starije osobe.
Koliko traje imunitet
Stručnjaci sa Univerziteta Hong Kong su u avgustu objavili da se 33-godišnjak nakon 4,5 meseci ponovo zarazio koronavirusom. No dobra vest je da se radi o retkom slučaju; čini se da oko 99% zaraženih kovidom-19 ima imunitet najmanje šest meseci.No, postavlja se pitanje koliko stvarno traje prirodni imunitet od kovida-19 i koliko će trajati onaj kojeg će pružiti vakcina. Trenutno se čini da su cepiva protiv koronavirusa delotvornija od cjpiva protiv gripa, koje treba primeniti svake godine.
(Pexels)
Naučnici su optimisti u pogledu cepiva i smatraju da je verovatnoća dugoročnih nuspojava mala, no još uvek ne znaju hoće li virus mutirati na takav način da će cepivo postati manje delotvorno. Stručnjaci smatraju da je dobro što pre vakcinisati populaciju, između ostalog zbog toga što će to sprečiti stvaranje opasnih mutacija. Naime, što virus duže cirkuliše, to je veća verovatnoća pojave raznoraznih mutacija koje ga mogu učiniti zaraznijim, smrtonosnijim ili otpornijim na cepiva.
Kada je pandemija gotova
Sva ova pitanja vode onom glavnom: kada će sve ovo završiti?
Ljudi širom sveta polažu nade u vakcinu, ali to ne znači da se radi o brzom rešenju. Verovatno će biti potrebno nekoliko godina da se vakciniše većina svetske populacije, odnosno dovoljno da se zaustavi širenje pandemije. Dodatno, mnogi su najavili da ne misle da se vakcinišu. Čak i ako je neko cepljen, još uvek postoji mala verovatnoća da se zarazi koronavirusom. Ostaje, takođe, pitanje može li cepljena osoba proširiti infekciju drugima ako nema simptome.
Postoji velika verovatnoća da ćemo nakon široko rasprostranjenog vakcinisanjaa i dalje morati koegzistirati s virusom. Treba napomenuti da je cepivom do sada iskorenjen samo jedan virus – virus velikih boginja. Nakon vakcinisanja se obično zaustavi cirkulacija virusa, ali to ne znači da je on u potpunosti suzbijen i često se među građanima javljaju nova žarišta; kao što je to slučaj sa ospicama.
Više stvari može uticati na to koliko će dugo među nama cirkulisati neki virus. Moguće je da će on s vremenom postati manje smrtonosan ili zarazan, ali je moguće i da postane virulentniji. Primer toga je Velika Britanija koja je nedavno objavila da je otkrila novi soj koronavirusa za koji se čini da je 70% zarazniji od starog.
(Izvor Indeks)
