Још доста тога не знамо, а ковид-19 је до сада у свету однео 1,7 милиона живота. Непознанице од основа – попут недоумице о томе како је кренула пандемија – па до сложенијих питања, укључујући оно када ће напокон завршити.
Kада је Kина 31. децембра 2019. Светској здравственој организацији (WHO) први пут пријавила случајеве коронавируса, научна заједница их је описала као случајеве мистериозног вируса или мистериозне упале плућа јер болест тада није имала ни име. У року од два седмице, кинески су научници секвенционирали геном вируса, а у року од три направљени су први комплети за тестирање, које је касније поделила WHO. У само годину дана од пријаве првих инфекција, у више држава почело је цепљење против цовида-19, па смо сведочили најбрже развијеним вакцинама до сада.
Без преседана је колико смо брзо сазнали невероватно много тога о коронавирусу. Ипак, још доста тога не знамо, а ковид-19 је до сада у свету однео 1,7 милиона живота. Непознанице од основа – попут недоумице о томе како је кренула пандемија – па до сложенијих питања, укључујући оно када ће напокон завршити.
Порекло вируса
Питање порекла вируса прожето је теоријама завере и лажним информацијама. На почетку се чинило да је коронавирус повезан с пијацом у Вухану у којој се продају живе животиње. Но истраживање које је објављено у познатом научном часопису Lancet показало је да трећина првих пацијената није имала непосредну везу с том тржницом. Неки су се стога, укључујући америчког председника Доналда Трампа, запитали да ли ли овај вирус можда настао у лабораторији у Вухану. За сада научни подаци указују да је порекло ковида-19 природно и да се најближи рођаци коронавирусу превише од њега генетски разликују да би он процурио из неке лабораторије и покренуо жаришта.
(Pixabay)
Занимљиво је да су накнадна истраживања утврдила да је ковид-19 можда циркулисао Сједињеним Државама и Европом још у децембру 2019, месецима раније него што се мислило, након чега су кинески државни медији пласирали причу да је вирус можда настао изван граница те земље. Но микробиолог Питер Колигнон са Аустралијског националног универзита сматра да то што је вирус вероватно циркулисао у САД и деловима Европе пре него што су службено дијагностификовани први случајеви у тим земљама не значи аутоматски да он потиче изван Kине. Светска здравствена организација покренула је истрагу да би се утврдило је ли ковид-19 могао кружити Kином пре него што су први случајеви откривени у децембру.
Такође још увек није познато где је вирус први пут прешао на људе и да ли је пре тога прво заразио животињског посредника, попут љускара или цибетке. На ово питање можда никада нећемо добити одговор. Прошло је 40 година након открића еболе, а још увек не знамо од које је тачно животиње ова болест потекла, пише Си-Ен-Ен.
Неке теже погађа
Kада је ковид-19 први пут идентификован, сматрало се да се ради о респираторној болести. Но како су месеци одмицали, показало се да коронавирус носи са собом читав низ разних симптома и могућих компликација. Примерице, многи заражени су изгубили осет мириса или укуса, неки су повраћали или имали пролив, а неки осип или промене боје коже на прстима руку и ногу.
Сада знамо да они које преболе ковид-19 могу имати дуготрајне последице, укључујући тескобу, оштећење на мозгу и хронични умор. Истраживање објављено у часопису British Medical Journal показало је да око 10% пацијената пати од такозваног дуготрајног ковида; односно симптома који су се знали протезати и дуже од 12 седмица. Стручњаци још увек не знају колико тачно могу трајати последице заразе коронавирусом, ни зашто ова болест неке људе погађа теже од других. У новембру је у часопису Annals of Internal Medicine објављен случај у којем су два 60-годишња једнојајчана близанца заражена ковидом-19 имала врло различите последице. Један је пуштен из болнице након два седмице без икаквих компликација, а други је пребачен на интензивну негу и на респиратор.
Ово је сликовит пример онога о чему медицинари сведоче већ неко време – иако постоје групе које имају већи ризик, због старије доби или других обољења, од развијања тежих симптома, понекад се чини да је то ствар случаја јер на респиратору знају завршити и млади људи без икаквих хроничних болести. Студије су показале да су мушкарци и особе старије животне доби склонији тежем облику ковида-19. Стручњаци су донекле упућени у то зашто деца ретко имају теже симптоме; јер у носној шупљини имају мање рецептора ACE2 путем којих коронавирус улази у наше ћелије. Но још увек не могу објаснити зашто старији људи имају тако високу стопу смртности од коронавируса – много већу од уобичајеног грипа.
Kако се тaчно шири
Kина је још у јануару саопштила да се вирус вероватно почео ширити с човека на човека. Но скоро годину дана касније још се увек расправља о томе како се тачно то догађа. Научници сматрају како су кључан начин ширења вируса капљице које избацимо приликом кашљања или кијања. Те капљице падају на под у раздаљини од једног или два метра, па су заштитне маске ефективне у спречавању ширења те врсте. Но неки тврде да се ковид-19 шири и аеросолима, односно много мањим честицама које могу сатима остати у ваздуху и путовати већим удаљеностима, при чему маске пружају много мању заштиту.
Постоји још непознаница у ширењу ковида-19. Примерице, још увек није познато колика је количина вируса потребна да би се неко заразио. Додатно, зна се да ће деца најчешће бити асимптоматска, али се још увек не зна у којој тачно мери она могу заразити старије особе.
Колико траје имунитет
Стручњаци са Универзитета Хонг Kонг су у августу објавили да се 33-годишњак након 4,5 месеци поново заразио коронавирусом. Но добра вест је да се ради о ретком случају; чини се да око 99% заражених ковидом-19 има имунитет најмање шест месеци. Но, поставља се питање колико стварно траје природни имунитет од ковида-19 и колико ће трајати онај којег ће пружити вакцина. Тренутно се чини да су цепива против коронавируса делотворнија од цјпива против грипа, које треба применити сваке године.
(Pexels)
Научници су оптимисти у погледу цепива и сматрају да је вероватноћа дугорочних нуспојава мала, но још увек не знају хоће ли вирус мутирати на такав начин да ће цепиво постати мање делотворно. Стручњаци сматрају да је добро што пре вакцинисати популацију, између осталог због тога што ће то спречити стварање опасних мутација. Наиме, што вирус дуже циркулише, то је већа вероватноћа појаве разноразних мутација које га могу учинити заразнијим, смртоноснијим или отпорнијим на цепива.
Када је пандемија готова
Сва ова питања воде оном главном: када ће све ово завршити?
Људи широм света полажу наде у вакцину, али то не значи да се ради о брзом решењу. Вероватно ће бити потребно неколико година да се вакцинише већина светске популације, односно довољно да се заустави ширење пандемије. Додатно, многи су најавили да не мисле да се вакцинишу. Чак и ако је неко цепљен, још увек постоји мала вероватноћа да се зарази коронавирусом. Остаје, такође, питање може ли цепљена особа проширити инфекцију другима ако нема симптоме.
Постоји велика вероватноћа да ћемо након широко распрострањеног вакцинисањаа и даље морати коегзистирати с вирусом. Треба напоменути да је цепивом до сада искорењен само један вирус – вирус великих богиња. Након вакцинисања се обично заустави циркулација вируса, али то не значи да је он у потпуности сузбијен и често се међу грађанима јављају нова жаришта; као што је то случај са оспицама.
Више ствари може утицати на то колико ће дуго међу нама циркулисати неки вирус. Могуће је да ће он с временом постати мање смртоносан или заразан, али је могуће и да постане вирулентнији. Пример тога је Велика Британија која је недавно објавила да је открила нови сој коронавируса за који се чини да је 70% заразнији од старог.
(Извор Индекс)
