Naučnici su otkrili šta se događalo kad se u prošlosti Zemlja previše zagrejala. Idodali da ljudska aktivnost nije jedina koja utiče na klimu.
Da se Zemlja, kao posledica klimatskih promena, sve više zagreva, možemo osetiti i sami. Leta su sve toplija i duža, zime sve blaže. Nova studija, međutim, obznanjuje da je ovo tek početak velikih promena. Naučnici Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) objavili su studiju u kojoj upozoravaju da bi naša planeta mogla postati veoma nestabilna zbog sve više temperature i globalnog zagrevanja.
Bilo je perioda koji su trajali hiljadama ili desetinama godina godina, u kojima je temperatura rasla i dešavale se ekstremne promene u temperature (periodi ekstremno visoke koje slede periodi ekstremno niske temperature).
Kako ističu u svojem istraživanju objavljenom u časopisu Science Advances, poslužili su se podacima vremenskih uslova u proteklih nekoliko godina. Pre svega pregledavali su pokazatelje u vezi sa dugotrajnom sušom, rekordno visokim temperaturama, šumskim požarima i sve ekstremnijim olujama, i zaključili da je to direktna posledica sve više globalne temperature do koje je došlo zbog velikog ispuštaštanja ugljen-dioksida(CO2) atmosferu, nastalog ljudskom aktivnošči.
Isto su tako uočili da su se slični uslovi pojavljivali u Zemljinoj istoriji. Tako su saznali da je u doba kenozoika, nakon nestanka dinosaurusa, dolazilo do kolebanja klime. U prevodu, bilo je perioda koji su trajali hiljadama ili desetinama godina godina, u kojima je temperatura rasla i dešavale se ekstremne promene u temperature (periodi ekstremno visoke koje slede periodi ekstremno niske temperature).
Naučnici ističu da je taj „toplotni uticaj”, kako ga nazivaju, nestao pre oko pet miliona godina – otprilike u vreme kad su se na severnoj polulopti počele stvarati velike zalihe leda. Kako je led delovao na promene klime, još pokušavaju da dokuče.
Šta tačno stoji iza tih događaja, naučnici ne mogu sa sigurnošću reći. Smatraju da je pitanju niz zbivanja koja su mogla podstaći globalno zagrevanje. Kao primer navode vulkane što su u vreme erupcija ispuštali velike količine ugljen-dioksida u atmosferu, zbog čega je došlo do ubrzavanja određenih bioloških i hemijskih procesa koji su dodatno zagrevali atmosferu.
Naučnici ističu da je taj „toplotni uticaj”, kako ga nazivaju, nestao pre oko pet miliona godina – otprilike u vreme kad su se na severnoj polulopti počele stvarati velike zalihe leda. Kako je led delovao na promene klime, još pokušavaju da dokuče. Ali zato upozoravaju na scenario koji bi nas mogao čekati ako se nastavi topljenje lednika.
Led se na severnoj polulopti smanjuje i mogao bi u potpunosti nestati kao posledica ljudske aktivnosti. Naše istraživanje ukazuje da bi to moglo učiniti klimu na Zemlji znatno podložnijom ekstremnom, dugotrajnom globalnom zagrevanju, kakva su bila u prošlosti, upozorio je rukovodilac studije Konstatntin Arnšajt iz MIT-ija. Naučnici su dodali da na klimu ne utiče ljudska aktivnost. Saoštili su da Zemljina orbita, koja u toku putovanja oko Sunca postaje više ili manje eliptična, takođe ima upliviše na klimatske prilike na Zemlji.
Nakon brojnih multiplikativnih modela i analiza promene temperature na Zemlji, obzanili su kako takve promene u orbiti mogu dovesti do predvidljivih i blagih promena temperature.Klima se zagreva i hladi u skladu s promenama u orbiti. No, sami ciklusi orbite utiču samo na blagu promenu klime. Ako u obzir uzmemo multiplikativni model i umerenom zagrevanju dodamo taj dodatni učinak, dobijemo ekstremne uslove koji se pojavljuju u isto vreme kao i ove promene u orbiti, ističe koautor studije, profesor geofizike iz MIT-ija, Danijel Rotman.
Autori upozoravaju da njihova studija ukazuje na to da, kad ljudi uplivišu, primerice emisijom velikih količina ugljen-dioksida i tako povećavaju temperaturu atmosfere, ceo ekosistem reaguje i povećava taj učinak kroz dodatno i ekstremno povećanje temperature. A kad se Zemlja jednom zagreje, treba hiljade godina da protekne da se ohladi.
(Izvor Zimo)
