Сви знају које то место у Сунчевом систему, а шта је са остатком космоса? Научници кажу да су неки други делови неупоредиво топлији. Одређивање није нимало лак посао, јер се већина потенцијалних кандидата налази на веома великој удаљености од наше планете. Чак и када истраживачи дођу до неког резултата, упитно је колико је он тачан. За те потребе, ипак, постоје поступци који смањују проценат грешке на минимум.
У начелу, научници се слажу да је најтоплије где се догађа неки катаклизмички догађај. Посебно се истиче црна рупа, од чијег гравитационог привлачења не може ништа да побегне. Иако је она изнутра хладна, околни акрециони диск усисава молекуле великом брзином због чега долази до великог трења, а то изазива загревање. Температура може да расте све док се њено магнетно поље храни околном материјом. Kако се то зна? Мери се енергија која се емитује из супермасивних црних рупа у виду снопова светлости, радио-таласа и рендгенских зрака.
Ричард Kелеј, виши научник соларних студија НАСА је за LiveScience објаснио да светлост удаљених тела и збивања пролази кроз савремене телескопе, након чега сензори измере енергију или таласну дужину зрачења. Детаљним анализама спектра могуће је закључизи колика је температура. Том техником су успели да забележе небеско тело 3C273 које најтоплије место. Температура његовог језгра износи преко 10 трилиона степени Целзијусових. Поређења ради, Сунчева је око 5.600 степени Целзијусових. За сада кандидати нису само црне рупе.
Познато је да свака експлозија у свемиру може да доведе до изузетно високих температура. Када се остаци супермасивних звезда након супернове, познате и као неутронске звезде – сударе могу да произведу температуру од око 800 милијарди степени Целзијусових. Због тога ће и оне бити у фокусу будућих студија.
(Национална географија)
