Svi znaju koje to mesto u Sunčevom sistemu, a šta je sa ostatkom kosmosa? Naučnici kažu da su neki drugi delovi neuporedivo topliji.Određivanje nije nimalo lak posao, jer se većina potencijalnih kandidata nalazi na veoma velikoj udaljenosti od naše planete. Čak i kada istraživači dođu do nekog rezultata, upitno je koliko je on tačan. Za te potrebe, ipak, postoje postupci koji smanjuju procenat greške na minimum.
U načelu, naučnici se slažu da je najtoplije gde se događa neki kataklizmički događaj. Posebno se ističe crna rupa, od čijeg gravitacionog privlačenja ne može ništa da pobegne. Iako je ona iznutra hladna, okolni akrecioni disk usisava molekule velikom brzinom zbog čega dolazi do velikog trenja, a to izazivazagrevanje. Temperatura može da raste sve dok se njeno magnetno polje hrani okolnom materijom. Kako se to zna? Meri se energija koja se emituje iz supermasivnih crnih rupa u vidu snopova svetlosti, radio-talasa i rendgenskih zraka.
Ričard Kelej, viši naučnik solarnih studija NASA je za LiveScience objasnio da svetlost udaljenih tela i zbivanja prolazi kroz savremene teleskope, nakon čega senzori izmere energiju ili talasnu dužinu zračenja. Detaljnim analizama spektra moguće je zaključizi kolika je temperatura. Tom tehnikom su uspeli da zabeleže nebesko telo 3C273 koje najtoplije mesto. Temperatura njegovog jezgra iznosi preko 10 triliona stepeni Celzijusovih. Poređenja radi, Sunčeva je oko 5.600 stepeni Celzijusovih. Za sada kandidati nisu samo crne rupe.
Poznato je da svaka eksplozija u svemiru može da dovede do izuzetno visokih temperatura. Kada se ostaci supermasivnih zvezda nakon supernove, poznate i kao neutronske zvezde – sudare mogu da proizvedu temperaturu od oko 800 milijardi stepeni Celzijusovih. Zbog toga će i one biti u fokusu budućih studija.
(Nacionalna geografija)
