„Definitivno, nanotehnologije ne samo da će obeležiti dvadeset prvi vek već se ustoličiti kao imperativ stalnog razvoja”, kaže prof. dr Đuro Koruga, rukovodilac TFT Nanocentra u Beogradu.
Moderna nauka oslanja se na razvoj nanotehnologija, koje se danas primenjuju u svim sferama naučnih istraživanja – u industriji, medicini, kozmetici, pa i u svakodnevnom životu. Prof. dr Đuro Koruga, sa kojim smo razgovarali za Portal RTS-a, postigao je izuzetne rezultate u oblasti nanotehnologija i bioinženjeringa u svetu i kod nas.
Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu već više od dve decenije postoji Laboratorija za nanotehnologije (Nanolab), koju je osnovao i kojom je dugo rukovodio. Rezultati i istraživanja „Nanolaba” podstakli su i formiranje TFT Nanocentra. Tu visokotehnološku kompaniju pokrenula je Međunarodna Cepter grupa 2018. godine radi razvoja i proizvodnje nanomaterijala koji doprinose zdravlju i kvalitetu života. Rukovodilac TFT Nanocentra je naš sagovornik, svetski poznat naučnik sa velikim iskustvom i brojnim dostignućima u razvoju nanotehnologije.
Profesore, kada ste pre dve decenije govorili o nanotehnologijama u Srbiji, mali krug ljudi, usko vezan za nauku, znao je o čemu se tačno radi. Danas sve češće u raznim oblastima nauke spominjemo pojmove nano, nanočestica. Šta je tačno suština nanotehnologija?
– Istini za volju, mi smo na Mašinskom fakultetu u Beogradu još 1985. godine osnovali Centar za molekularne mašine, preteču današnjeg „Nanolaba”. I već 1990. godine smo nabavili prvi nanotehnološki uređaj STM/AFM (skenirajući tunelski mikroskop / mikroskop atomskih sila) kojim smo u februaru 1992. godine uspeli da prvi put vidimo molekul S60, čija je veličina svega jedan nanometar. Rad je publikovan 1993. godine u međunarodnom časopisu, a zatim je, na poziv poznate izdavačke kuće „Elzavir”, objavljena i prva knjiga o molekulu S60.
Suština nanotehnologija je da se stvore inteligentni nanomaterijali koji će moći, pod određenim spoljnim uslovima, da stvaraju manje sisteme, a oni veće komplekse (mašine), koji će biti adaptabilni i samoorganizujući. U svakom slučaju, naprave na bazi nanotehnologija treba da budu u službi zdravlja, lepote, boljeg i dužeg života.
Kojim se sve oblastima i projektima bavite u TFT Nano centru?
– Glavne aktivnosti povezane su trenutno sa razvojem i proizvodnjom supstance koja je osnovni bioaktivni sastojak u kremama. Ta supstanca je hiperharmonizovani-hidroksilni fulerenski vodeni kompleks (3HFWC). Izvršena su inicijalna istraživanja, in vitro i in vivo, u bioregeneraciji, starenju kože, kvalitetu i brzine zarastanja rana i antimelanomskog efekta kod miševa. Rezultati su veoma zadovoljavajući i publikovani su u časopisu Nanomaterials, 2022, 12, 1331 https://doi.org/10.3390/nano12081331.
Međutim, krajnji cilj Centra je razvijanje metoda i tehnika u oblasti biomedicinskog inženjerstva za dijagnostiku i lečenje raznih bolesti na bazi vodoničnih veza koje imaju kako klasična tako i kvantna svojstva.
Kada se osvrnete na period koji stoji iza vas, da li ste zadovoljni onim što danas imamo u Srbiji?
– Ako mislite na nanotehnologije, nisam zadovoljan onim što se odnosi na društvo kao celinu, imamo dosta mladih talentovanih ljudi, a malo se ulaže u ovu oblast. Ali što se mene lično tiče jesam, zadovoljan sam, jer je jedan poslovni čovek – Filip Cepter prepoznao značaj nanotehnologija i ulaže pozamašnu sumu novca u uže oblasti nanotehnologija, kao što su nanomaterijali za optiku, kozmetiku i medicinu.
Njegova kompanija BIOPTRON iz Švajcarske ima već na tržištu dva proizvoda iz optike (nanofotonske naočare i nanofotonski filter BIOPTRON) i dva proizvoda iz kozmetike (losion i kremu na bazi 3HFWC), a u toku je razvoj potpuno nove kreme, plazmonsko-polaritonske, na bazi 3HFWC i nanočestica zlata. Preliminarni rezultati testiranja ove kreme su pokazali dobre kozmetičke efekte i objavljeni su u časopisu Advances in Production Engineering & Management.
Koliko mladih naučnika je povezano s radom u Centru i kakva je saradnja sa inostranstvom?
– Dvanaest mladih istraživača, inženjera biomedicinskog inženjerstva, elektroinženjera, mašinaca, tehnologa, hemičara, farmaceuta radi na raznovrsnim interdisciplinarnim projektima. Većinu studija radimo u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Beogradu, Fakultetom za farmaciju, Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Mašinskim fakultetom u Beogradu i IHTM-om. Imamo dobru saradnju i sa inostranstvom, kako sa naučnim institucijama tako i firmama u Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Japanu i Švajcarskoj. Dr Noel Tompson je doktorirao na Kembridžu u Velikoj Britaniji u oblasti polimernih nanotehnologija ali je odlučio da dođe u Srbiju i radi sa nama.
Inteligentni nanomaterijali
Jedan od projekata Centra povezan je i sa stvaralaštvom Nikole Tesle. O čemu je reč?
– Da, skraćenica TFT znači Tales–Fibonači–Tesla, jer je Tales prvi uočio značaj vode, Fibonači dao zakone harmonizacije u prirodi, a Tesla obrtno magnetno polje. Za dobijanje naših proizvoda, pored molekula S60 i njegovih derivata, koristimo vodu i oscilatorno magnetno polje po Fibonačijevim zakonima. Teslu su smatrali osobenjakom i čudakom jer su sve njegove aktivnosti, kao što su hodanje, jedenje (zalogaji hrane) i dr., morale biti deljive sa tri. I kako on sam kaže u knjizi „Moji pronalasci”, ako te aktivnosti ne bi bile deljive sa tri, on bi ih ponovio i ako bi mu za to trebalo i nekoliko sati?!
Naše nerazumevanje Tesle po ovom pitanju trajalo je sve do 2002. godine, kada smo prvi put shvatili, a 2016. i postali potpuno svesni da je Tesla bio „rob prirode” ili bolje reći raboš prirode. Teslin broj tri nije broj tri našeg brojnog sistema, već je broj tri zbira kvadrata Fibonačijevih brojeva Φ i φ (Φ2 + φ2 =3), kojim se postiže harmonizacija struktura i procesa u prirodi i biološkim sistemima.
Dvadeset prvi vek biće vek nanotehnologija. U kom pravcu vidite da će se razvijati i da li mislite da je moguća i njihova zloupotreba?
– Definitivno, nanotehnologije ne samo da će obeležiti dvadeset prvi vek već se ustoličiti kao imperativ stalnog razvoja. Slično kao i biološki sistemi, najpre kao mali jednoćelijski organizmi, bakterije i virusi, zatim sve složeniji – kao biljke, životinje, ljudi. Štaviše, svi postojeći biosistemi su nanotehnološka rešenja, jer u osnovi stoji DNK koja sadrži kompletnu strukturalnu informaciju o sistemu, a svega je dva nanometra u prečniku. Čovek nastaje od jedne oplođene jajne ćelije – na sličan način nastajaće i buduće mašine i uređaji. Ono što je vrlo važno, nanomašine i uređaji treba da budu komplementarni i kompatibilni sa biološkim sistemima, u prvom redu s čovekom.
Naravno da nanotehnologija predstavlja potencijalnu opasnost, ona je „mač sa dve oštrice”, zavisi kako će je čovek upotrebiti. Ali gledano na duže staze, nanotehnologija je jedna od oblasti koja može obezbediti da čovek postane „kosmičko biće”, tj. da bezbedno putuje kosmičkim prostranstvima.
(Izvor RTS)
