Међународни тим хемичара на челу са Александром Бизмарком и Мичелом Џонасом са Бечког универзитета објавили су у часопису Nature Sustainability чланак о обимном потенцијалу обновљивог и одрживог материјала добијеног од гљива који се може користити као замена за кожу.
Kожа важи за изузетно трајан и на различите начине употребљив материјал у многим сферама свакодневног живота као што су индустрија намештаја или текстилна индустрија. Међутим, производња како природне тако и вештачке коже оставља еколошки отисак. Иако добијање природне коже може да се посматра као резултат производње меса, гајење животиња у ту сврху и процес производње коже сматрају се етички и еколошки проблематичним из више разлога: сечење шума ради стварања пашњака, емисија гасова са ефектом стаклене баште, употреба нееколошких материјала у процесу штављења коже. У производњи вештачке коже, која се добија из синтетичких полимера, користе се хемикалије које настају из фосилних извора енергије.
Илустрација
Kожа која се производи од гљива може да буде решење, пошто не емитује угљен-диоксид и биолошки је потпуно разградива. Материјал од гљива као замена за кожу производи се од остатака пољопривредних и шумарских производа као што је пиљевина. Такви производи служе као основа за узгој гљивичног мицелијума, вегетативног тела гљива. После одређеног времена биомаса настала од гљива може физички и хемијски да се обрађује. Готов производ изгледа као кожа, има слична својства и на додир је сличан кожи.
Kао највећи изазов у производњи материјала од гљива научници наводе постизање хомогеног мицелијума који би равномерно растао, имао конзистентну дебљину, боју и механичка својства. У будућности овај материјал би могао да буде еколошка алтернатива за говеђу и вештачку кожу, нарочито за друштвено освешћене купце и предузећа и за све више присутне вегане.
(Извор Б92)
