Иако држава нема систематизоване податке о свим нашим студентима у иностранству, Србија је једна од земаља с највећим бројем младих генијалаца који студирају на најпрестижнијим светским универзитетима. Само један од њих био је физичар и студент Универзитета Kембриџ Михајло Спорић, који је недавно преминуо после двогодишње борбе с раком плућа.
Наиме, према подацима Министарства омладине и спорта, Фонд за младе таленте РС прошле године је доделио 468 стипендија у укупној вредности од 300.877.668 динара. Међутим, то је само део наших студената који својом памећу и академским достигнућима задивљују свет, док се у Србији о њима мало зна. Многи од њих су стипендију добили од најелитнијих факултета у иностранству, а о њима министарство и фонд немају никакве податке.
Миа Мијовић (Приватна архива)
То је случај и са Миом Мијовић (20) из Kрагујевца, која је добила стипендију британског Оксфорда. Њу је, како каже за „Kурир”, одмалена занимала математика и врло рано је почела да учествује на државним такмичењима. – У седмом разреду основне школе пребацила сам се у специјално одељење крагујевачке гимназије за математику, а у другом разреду средње прешла сам у Математичку гимназију у Београду – каже Миа.
Њени изванредни резултати у школи и на такмичењима говорили су да се ради о изузетно талентованој младој особи и професори су јој саветовали да студије настави у иностранству. – Размишљала сам да ли да конкуришем за Оксфорд или Kембриџ и одлучила сам се за Оксфорд, јер је то већи град и има више садржаја. Пријавила сам се на инжењерство. Положила сам бројне тестове и баш за мој рођендан добила сам позив за интервју на Оксфорду. Нисам могла да дођем к себи од среће. Схватила сам да сам на корак од тога да ми се живот из корена промени – објашњава Миа.
Одлично је прошла и на интервју на Оксфорду, али је драма тек тада почела. – Година на Оксфорду кошта у просеку око 32.000 фунти. То су неке бројке које су за нас незамисливе, тако да сам морала да аплицирам за стипендију. Оксфорд не додељује много тих стипендија годишње. Међутим, те године доделио их је три и све су отишле у Србију. Један од стипендиста сам била и ја – прича скромно Миа.
На Оксфорду она вредно ради, али има и прилике да се окуша у разним спортовима, учествује у бројним клубовима, на семинарима и радионицама. Предају јој најцењенији професори у свету, а колеге су јој из свих делова земљине кугле, многи од њих из привилегованих породица. – Пресрећна сам што сам добила ову прилику и уживам у студирању овде, али веома ми недостају породица и Србија и радујем се сваком распусту, јер тада долазим кући – каже она.
Богдан Раонић (19), Екол политекник, Француска
Богдан Раонић (Приватна архива)
Још један од младих људи којим се Србија може поносити је Богдан Раонић (19) из Kрагујевца. Он студира на Екол политекник у Паризу и прималац је стипендије за изузетне студенте коју додељује фондација факултета, а и стипендије коју додељује француско Министарство одбране. Основну школу завршио је у одељењу за надарене ученике у Првој крагујевачкој гимназији, где је био и ђак генерације, а након тога је, као вуковац, завршио и Математичку гимназију у Београду.
– Гимназија и „Петница” су ме научиле како да правилно размишљам и самостално доносим закључке, не само у свету математике и физике већ и у свим другим сферама живота – прича Богдан, који каже да су у Паризу сви изненађени количином знања студената из Србије. – Доста тема из физике, математике и програмирања, које су део програма за прву, па чак и другу годину факултета, ми, ђаци Математичке гимназије, већ смо обрадили у средњој школи – објашњава он и додаје да студенти из Србије, ма где студирали у иностранству, спадају у најбоље студенте.
– Тај потенцијал Србија мора да искористи, јер ако га не искористи она, искористиће га неко други, то је неминовно – закључује Богдан, који каже да од детињства сања о томе да на неки начин помогне својој земљи и народу и тако остави траг за собом.
Огњен Тошић (21), Kембриџ, Велика Британија
Огњен Тошић (Приватна архива)
Огњен Тошић студира математику на Универзитету у Kембриџу. Захваљујући успесима на такмичењима и у школи, на Kембриџу је добио пуну стипендију. Kако каже, разлика између студирања у Србији и Великој Британији је велика. – Овде за сваки предмет, једном у две недеље, студенти добију домаћи задатак, који се састоји најчешће од око 10 задатака. Потом студенти у паровима дискутују о тим задацима и њиховим решењима са супервизором. Супервизор је обично или професор или студент докторских студија чија је тема повезана с предметом који супервизира – објашњава Огњен и додаје да на Kембриџу има доста наших студената.
– Претежно се и дружим с нашима овде. Најчешће се нађемо у заједничким собама колеџа и причамо. У тим заједничким собама има и стоног фудбала и билијара, па често и то играмо. Имамо чак и Српско друштво студената у Kембриџу – објашњава Огњен и додаје да му, упркос томе, недостају породица, другови из средње школе и Србија.
Алекса Милојевић (19), Принстон, САД
Алекса Милојевић (Приватна архива)
За Алексу Милојевића се већ дуго прича да је један од највећих математичких талената које је Србија имала последњих година. Носилац је неколико веома важних светских медаља и признања, а иначе је и успешан атлетичар. Такође, и Алекса је завршио Математичку гимназију у Београду. – Љубав према математици је кренула да се развија доста рано, пре свега вођена пажљивом руком мојих родитеља, који су ме одмалена полако и спонтано уводили у свет науке – прича Алекса, који на једном од најбољих америчких факултета студира математику.
– Једна од највећих разлика у односу на Србију јесте флексибилност програма, у смислу да сваки студент може сам да бира малтене све предмете које слуша. Акценат је на широкој едукацији, што значи да је сваки студент, независно од смера студија, обавезан да узме неколико предмета из разних области – историје, етике, уметности, науке и слично – објашњава Алекса. Он истиче да не зна где ће бити за 10 година, али да се нада да ће остати у науци и бавити се математиком.
Иља Узелац Бујишић (18), Kембриџ, Велика Британија
Иља Узелац Бујишић (Приватна архива)
Иља Узелац Бујишић је рођен у Вуковару у Хрватској. Са 14 година је дошао у Београд, где је уписао Математичку гимназију. На националним такмичењима је узео много награда, а пре месец и по дана постао је и студент на Kембриџу. – Само на Kембриџу има барем 30 до 40 студената из Србије. То је велики број и то само говори колико су наше школе и наши студенти цењени у иностранству – објашњава Иља, који је могао да бира где ће наставити школовање, али се одлучио за Kембриџ јер је релативно близу Србији.
– Овде се од студената очекује да буду доста самостални. Поред предавања, студенти добијају и задатаке које самостално решавају – објашњава Иља. Он, нажалост, није упознао недавно преминулог Михајла Спорића, али каже да је он био узор многима. – Нама млађима Михајло је био узор и угледали смо се на њега – поручио је Иља.
(Ружица Кантар, Курир)
