НАУЧНИЦИ ВРАЊАНЦИ

У зборнику „Знамените личности Врањске гимназије” упознајемо се с делима бише од 20 научника, њених бивших ученика. А да су они вредни помена, може да се види већ из кратког приказа њихових остварења. Видеће се да готово нема научне области у којој се бивши ученици нису исказали. Њихови резултати значајни су не само за Врање, већ и за Србију, па и ван граница Србије.

Проф. др Бранислав Симоновић

Врањска гимназија прославила је 2021. године 140 година од оснивања. Тим поводом објављен је зборник под насловом „Знамените личности Врањске гимназије”. У њему су дати кратки животописи 171 личности, бивших ученика Гимназије „Бора Станковић” у Врању, који су својим делом и достигнућима заслужили место у овом зборнику. У овом зборнику упознајемо се с делима бише од 20 научника, њених бивших ученика. А да су они вредни помена, може да се види већ из кратког приказа њихових остварења. Видеће се да готово да нема научне области у којој се бивши ученици Врањске гимназије нису исказали. Њихови резултати значајни су не само за Врање, већ и за Србију, па и ван граница Србије.

Пре него што наведемо податке о научницима из овог зборника да нагласимо да се појам науке данас и у време оснивања врањске Гимназије, па и у годинама после, значајно разликују. У оно време наука је подразумевала најчешће практична и применљива открића, од којих се највећи број никада није објавио, али су остали бројни објекти значајни за свакодневни живот. Такво схватање науке може најбоље да се види на примеру нашег Николе Тесле. О лекарима, међу којима има и оних чији научни рад у медицини заслужује помињање, не пишем овде јер о њима треба да своју реч каже неки лекар.

Најбољи и омиљени ученик, по речима самог Јована Цвијића, Риста Т. Николић, антропогеограф, познат у Европи, оставио је значајна дела, а обрадио је 178 насеља. Нека од њих су: „Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве” (1903.), „Пољаница и Клисура” (1908.), „Галијација Шар планине” (1912.) и друга. Његови радови су веома значајни јер је њима одредио етничку културу и национални карактер становништва, посебно у крајевима које су Бугари својатали. Један је од оснивача (с Јованом Цвијићем) Српског географског душтва (1910.). Погинуо је на Солунском фронту 1917. године.

Милан Влајинац

Већ у првим годинама после Првог светског рата, кад је требало обнављати ратом опустошену и исцрпљену Србију, значајни су доприноси обнављању наше пољопривреде кроз научно засноване књиге др Милана Влајинца, професора универзитета: „О подизању пострадале пољске привреде” (1920.), „О млекарској производњи помоћу крављег млека” (1920.), „О успешном гајењу кукуруза” (1922.), а и кроз образовање бројних студената на Пољопривредном факултету у Београду.

Студија „Елаборат испитивања могућности за снабдевање добром пијаћом водом града Врања и даље околине његове” (1925.) била је добра подлога за изградњу водовода у Врању. Подигнута је зграда и ископани су бунари за прву електричну централу у Врању, да би Врање добило електричну енергију. Формирана је и прва метеоролошка станица у Врању (1925.). Прва зграда у Врању за коју је урађен статички прорачун и грађевински елаборат у складу с правилима науке и струке јесте Врањска гимназија. Да је то баш тако урађено види се да и после толико година ова зграда истрајава. И први висећи мост с висећим сајлама у Србији у Матарушкој бањи, као и ово напред наведено, дела су инжењера Михајла Симоновића. Он је прешао Албанију, завршио факултет у Француској и вратио се у Врање да помогне свом граду.

Допринос развоју српског сточарства дао је и Стојадин Стаменковић својом књигом „Општа зоотехника” (1920.), и радовима о коњарству и сточарству уопште. У изучавању воћа, поврћа и виноградарства, својим дао је значајан допринос професор Пољопривредног факултета Милутин Стојановић. „Поуке о чувању и неговању вина” (1928.), „О гајењу разних врста поврћа” (1929.), „Виноградарство” (1930.), само су неке од књига овог врсног стручњака.

Изградња првих железничких пруга уочи и после Првог светског рата дело је бившег ученика врањске Гимназије, инжењера Петра Миленковића. Значајан је и допринос очувању и обнови Борског рудника, као и развоју обојене металургије у ондашњој Југославији кроз деловање једног од првих инжењера рударства и геологије, те као директора Савезног геолошког завода и Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина, Евгенија Костића, белгијског студента).

Евгеније Костић

И међу математичарима и астрономима има значајних имена из Врањске гимназије. Њихови радови и достигнућа су у области диференцијалних и функционалних једначина, комплексне анализе, специјалних функција. Реч је о професору Електротехничког факултета Драгославу Митриновићу, ученику чувеног математичара Михајла Петровића Аласа. Прва жена астроном у Југославији, др Ружица Митриновић, рођена сестра поменутог професора, објавила је више радова из математике и астрономије. У решавању математичких проблема у теоријској астрономији и небеској механици, посебно у кретању планета и одређивању малих планета, значајан је допринос професора Божидара Поповића.

Драгослав Митриновић

Врање је дуго било место гајења дувана, те није ни чудно да су се неки од бивших ученика тамошње гимназије бавили дуваном и оставили значајна дела у тој области. Урош Стајић, који је докторирао у Немачкој 1903. године, објавио је више књига о дувану: „Штеточине и болести дувана” (1911.), „Култура и сређивање дувана” (1927.), „Дувански речник” и друге. Неке од књига-уџбеника професора Љубише Томића (Пољопривредни факултет у Београду) су: „Познавање сировина дувана” (1962.), „Паковање дувана и дуванских прерађевина” (1962.), „Технологија дувана” (1974.), „Технологија обраде дувана” (1974.), „Технологија производње и познавања дувана” (1977.) и друге.

У области кабловске (високонапонске) технике и изолације значајан допринос дао је професор Стојан Николајевић својом књигом „Кабловска техника” (2007.) и другим радовима. Увео је методу коначних елемената као математички модел за проучавање електричног и топлотног поља у енергетским елементима. Значајне доприносе фармацији дали су бивши ученици, Душан Нешић (инфузиони препарати), Славољуб Павловић (ензимска активност трипсина панкреаса) и Сања Станковић (биомаркери, фармакогеномика, персонализована терапија).

Сања Станковић

Термодинамика, посебно простирање топлоте и масе, као и нумеричке симулације у енергетици и процесној техници области су рада професора Градимира Илића. У области разумљивости говора значајне резултате остварио је Часлав Павловић, професор на Ајова универзитету (САД) и у Марсеју (Француска). Синтеза и препознавање говора, област којом се он бави, је основа вештачке интелигенције. Оснивач је компаније која се бави производњом дигиталних слушних апарата и светски је лидер у тој области.

Миодраг Поповић, професор Електротехничког факултета у Београду бавио се пасивним, микроталасним и активним филтерима (који су примењени у првим генерацијама мобилних телефона), а и дигиталном обрадом биомедицинских сигнала. Његови радови нашли су бројне примене у савременим електронским уређајима; из његових уџбеника школовале су се бројне генерације студената електротехнике. Још један електроничар, Зоран Стаменковић, дао је значајне доприносе у проучавању бежичне комуникације, а ради у Институту за микроелектронику у Франкфурту (Немачка).

Дејан Стојковић

Теоријски физичар Дејан Стојковић бави се физиком високих енергија, укључујући космологију, гравитацију и елементарне честице. Значајни су његови доприноси у проучавању црних рупа. космолошких проблема и теоријама вишедимензионалних простора. Његов програм генератор догађаја BlackMax користи се у ЦЕРН-у (Женева). И Јелена Стајић бави се теоријском физиком, радила је на неколико америчких универзитета, а бави се физиком чврстог стања и биофизиком. Од 2014. године је старији уредник једног од најпрестижнијих научних часописа Science.

Јелена Стајић

Татјана Станојковић, молекуларни биолог и физиолог, дала је значајне резултате у експерименталној онкологији, посебно у области радиобилогије и молекуларне радијационе онкологије. На основу резултата ових истраживања треба да се индивидуализује радиотерапија, тј. да се прилагоди сваком онколошком пацијенту. Сврстана је у 2% најбољих истраживача у својој области за 2020. годину, на листи која садржи 190.064 најбоља светска научника. За свој рад награђена је наградом града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2020. годину.

Татјана Станојковић

У овом кратком прегледу научних достигнућа бивших ученика Врањске гимназије нису наведени и бројни значајни резултати и достигнућа које су они остварили. Многи од њих били су професори универзитета, декани, директори института или шефови лабораторија у значајним институцијама, чланови многих (домаћих и међународних) научних комитета и комисија у којима се доносе одлуке важне за будућност научних области, аутори бројних универзитетских уџбеника и монографија из којих су се школовале и школују се бројне генерације студената, а многа њихова открића нашла су примену у производњи корисних уређаја. Подаци о животу, раду и о постигнутим резултатима бивших ученика, дати у овом зборнику, могу да послуже као пример садашњим ученицима наше гимназије, да виде да се истрајним и сталним радом могу да постигну резултати вредни помена.