„Рекао бих да нам то што ценимо напредак даје храброст и убеђење да тежимо ка даљем напретку. Историја нам говори да покушаји да се свет учини бољим углавном буду успешни. Никада нећемо достићи утопију о којој су сањале генерације, али то не значи да не можемо да мало по мало побољшамо ствари”, каже Стивен Пинкер, когнитивни психолог са Универзитета Харвард (САД).
Он је тврдио да се жене суштински разликују од мушкараца и да друштво с временом постаје мање насилно – и поред силних масовних убистава и других ужаса. У својој најновијој књизи Enlightenment Now Пинкер тврди да живот постаје бољи. Од личне безбедности до дуговечности и среће и благостања, људима је данас боље него у време просвећености 17. века. Део разговора „Њујорк тајмса” с познатим научником преноси „Недељник”.
Одакле вам идеја да је свету боље?
Стивен Пинкер: Наишао сам на податке који показују да је насиље у паду током историје. Стопа убистава у Енглеској је у 14. веку била 50 пута већа него данас.
Да ли вас је то изненадило?
Пинкер: Kао и сви који читају вести, и ја сам мислио да хаос влада. Тек када га ставите у временске оквире и узмете у обзир људе који нису убијени или силовани, онда можете да видите трендове.
А да ли се ти трендови шире и на друге аспекте живота?
Пинкер: Све више светске популације стиче образовање, постоји родна равноправност у образовању – девојчице у целом свету иду у школу. У Авганистану и Пакистану, најретрограднијим државама на свету, стопа образовања жена је у порасту. Прогрес је чињеница која се може показати. То нема везе са тиме да ли сам ја оптимиста.
Шта стоји иза ових добрих вести?
Пинкер: Најдалекосежније објашњење јесте да је просветитељство уродило плодом. Идеја је да ако поставимо себи циљ да побољшамо свој живот, ако покушамо да схватимо како свет функционише уз помоћ разума и науке, с времена на време ћемо у томе и успети.
Тврдили сте да постоји људска природа. Да ли можемо да је превазиђемо?
Пинкер: Део људске природе нам омогућава да контролишемо други део наше људске природе. Иако људи умеју да буду неразумни, то не значи да нисмо способни да будемо разумни – у супротном, никада не бисте могли да аргументовано тврдите да смо неразумни. Чак и ако имамо тенденцију да скренемо у ирационално, то не значи да томе треба да удовољимо када одлучујемо како ћемо водити друштво.
Да ли је наука играла улогу у позитивном развоју ситуације?
Пинкер: Да. Напредак у дуговечности и здрављу – просечан животни век на Земљи је са 30 година порастао на преко 70, у богатим земљама и на преко 80. Здравље и просперитет и храна – глад је много ређа сада него раније. Генерално, науку сматрам делом просвећења.
Али знамо и да је наука изазвала доста муке и беде током наше историје.
Пинкер: Много ствари треба кривити и не треба их тако поједностављивати. Вредност науке није сабрана вредност групе људи која нешто ради, а себе зове научницима. То је заправо цео концепт. Вредност науке је у томе што нам указује када смо направили грешку у закључивању и резоновању, што маркира где су настале те грешке и дисторзије и што показује прави пут како да исправимо те грешке у будућности.
Да ли мислите да наука може и даље да решава проблеме човечанства?
Пинкер: Ако ћемо решити проблем и избећи катастрофалне климатске промене, то ће се десити захваљујући технологији. Ако можете да искористите напредак у науци, а људи ураде оно што је најјефтиније и најзгодније и што ће спасти планету – то је најсигурнији пут избегавања катастрофе. Мислим да наука и технологија суштински могу да одговоре на те изазове.
Да ли значи нешто што се неке ствари побољшавају а друге погоршавају?
Пинкер: Рекао бих да нам то што ценимо напредак даје храброст и убеђење да тежимо ка даљем напретку. Историја нам говори да покушаји да се свет учини бољим углавном буду успешни. Никада нећемо достићи утопију о којој су сањале генерације, али то не значи да не можемо да мало по мало побољшамо ствари.
(Извор Б92)
