Ова мапа показује запањујућу количину детаља, укључујући обрасце веза између неурона, а и нешто што би могло да личи на нову врсту нервних ћелија.
Kомпанија „Гугл” учествовала је у стварању до сада најдетаљније карте веза у људском мозгу. Ова мапа показује запањујућу количину детаља, укључујући обрасце веза између неурона, а и нешто што би могло да личи на нову врсту нервних ћелија. Мапа мозга, која је бесплатно доступна на мрежи, приказује 50.000 ћелија у три димензије које творе 130 милиона синаптичких веза. Подаци износе 1,4 пентабајта, што је отприлике 700 пута већи капацитет складиштења од просечног модерног рачунара.
„Ова карта је толико пуна података да стручњаци још увек нису стигли да је детаљно истраже”, казао је стручњак Вирен Џен из „Гугла”. „Први пут видимо стварну структуру тако великог дела људског мозга”, рекла је биолог Kетрин Дулак са Универзитета Харвард. Пројект мапирања мозга покренуо је Џеф Лихтман са Универзитета Харвард након што је за сврхе истраживања добио део мозга 45-годишњакиње с епилепсијом отпорном на лекове. Пацијенткињи је уклоњен леви хипокампус, који је био извор њених напада. Хирурзи су притом морали да уклоне и одређени део здравог можданог ткива које је прекривало хипокампус.
За мапирање целог људског мозга потребна је количина података која је још 1.000 пута већа. Он наводи да би та база података била „упоредива с количином дигиталног садржаја који се током године створи на Земљи”.
Лихтман и колеге су одмах конзервисали узорак мозга, а затим га обојили тешким металима попут осмијума да би под електронским микроскопом могле бити видљиве спољне мембране сваке ћелије. Затим су исекли део мозга на делове дебљине око 30 нанометара, што је отприлике хиљадити део дебљине људске длаке, и електронским микроскопом сликали сваки део, пише New Scientist.
(Deposit/Alexmit)
Након тога су посао преузели Џен и колеге из „Гугла”, састављајући дводимензионалне делове у тродимензионалну запремину. Kористили су вештачћку интелигенцију да би реконструисали изданке који повезују један неурон с другим и да би означили различите типове ћелија. Научници су током тог поступка дубоко у кортексу пронашли тајанствене парове неурона. „Две ћелије биле су усмерене у супротном смеру на истој оси. Нико не зна зашто”, рекао је Џеф Лихтман.
Kолика је количина података потребна да се мапира цео људски мозак?
Вирен Џен и Џеф Лихтман били су део истраживачке групе која се 2020. заложила за мапирање целог мозга миша на сличном нивоу појединости. „Цео мозак миша само је 1.000 пута већи од овог, ексабајт уместо петабајта. Претпостављам да је то нешто што ћемо моћи учинити за десет година”, објаснио је Лихтман. За мапирање целог људског мозга потребна је количина података која је још 1.000 пута већа. Он наводи да би та база података била „упоредива с количином дигиталног садржаја који се током године створи на Земљи”. Најдетаљнију мапу дела мозга можете погледати oвдe.
(Извор Б92)
